NEISPRIČANA PRIČA O DUDU I TRADICIJI SVILARSTVA
ZRENJANIN – U Malom salonu Narodnog muzeja Zrenjanin u četvrtak, 14. septembra, u 19 časova, biće otvorena izložba pod nazivom „Priča o dudu i tradiciji svilarstva“ autorke Nataše Knežević, višeg kustosa – biologa iz zrenjaninskog muzeja. Izložba o dudu i tradiciji svilarstva predstavlja jednu edukativnu i kompleksnu priču koja doprinosi oživljavanju slike tradicije […]
ZRENJANIN – U Malom salonu Narodnog muzeja Zrenjanin u četvrtak, 14. septembra, u 19 časova, biće otvorena izložba pod nazivom „Priča o dudu i tradiciji svilarstva“ autorke Nataše Knežević, višeg kustosa – biologa iz zrenjaninskog muzeja.
Izložba o dudu i tradiciji svilarstva predstavlja jednu edukativnu i kompleksnu priču koja doprinosi oživljavanju slike tradicije koja je nekada postojala kod Srba na teritoriji Vojvodine. Na izložbi će biti prikazano kada, kako i zašto je započeta sadnja duda, a biće predstavljene i biološke karakteristike koje uslovljavaju njegovu primenu u svilarstvu. Postavka govori o istorijatu izrade svile na našim područjima i otkriva gde su bile prve svilare. Takođe, izložba daje objašnjenje zašto su dudova stabla gotovo iskorenjena i zašto je potisnuto i ugašeno svilarstvo.
Izložba je posebno značajna zato što je ova tema do sada malo obrađivana, a i sam segment svilarstva kao deo tradicije kod Srba je gotovo potpuno izbrisan.
Dud obuhvata oko 100 vrsta listopadnog drveća i žbunja, poreklom iz Azije. Na Balkanu (Vojvodina, Srbija, Makedonija) se u XVII i XVIII veku intezivno sadi beli dud, radi proizvodnje lista za ishranu svilene bube, i crni dud, za kućnu preradu plodova u džem, sokove i rakiju. Dud je u prošlosti bio nezamenjivi deo seoskog života. Pravio je hladovinu u seoskim atarima, ispred kuća i u dvorištima, bio je zaštita od jakih vetrova a ujedno i orijentir uz seoske puteve, mesto sastanaka i rastanaka, opevan u brojnim pesmama i naslikan na mnogim slikama.