Naš grad je u davna vremena imao stalne noćne stražarske službe

U drugoj polovini devetnaestog veka u Velikom Bečkereku učestale su krađe i provale po kućama. Građani su zbog toga bili veoma uznemireni, pa su zatražili zaštitu od gradskih vlasti u vidu uspostavljanja stalne noćne stražarske službe. Kako u gradskoj kasi nije bilo para, rešeno je da sami građani finansiraju noćne čuvare. I to tako što bi se svi troškovi delili podjednako na celokupno stanovništvo grada.

U dogovoru sa gradskim vlastima građani su se obavezali da svoje obaveze redovno uplaćuju. Grad je bio u obavezi da neplatišama prinudnim putem naplati dug.

Pošto su sve pripreme bile izvršene, primljeno je osamdeset noćnih čuvara. Čuvari su primljeni na osnovu konkursa koji je raspisala Gradska policijska kapetanija. U službu su primljeni samo „ispravni, moralni, potpuno zdravi i jaki ljudi“.

U svojoj objavi od 1. novembra 1869. godine Gradska kapetanija je zvanično objavila da je uspostavljena noćna čuvarska služba na prostoru celog grada. Prema planu, čuvari su raspoređeni na sledeći način: u Centru grada i Maloj Americi raspoređen je 21 čuvar, u Nemačkoj četvrti 11, na Gradnulici 14, u Opovu i Budžaku 22, a 12 noćnih čuvara je predviđeno za noćne patrole.

Pročitajte još: PROZOR U PROŠLOST: Poštanska zaprežna kola na meti pljačkaša

Noćna služba se odvijala prema Pravilniku koje je sačinila Gradska policijska kapetanija. Sa „pravima“ su bili upoznati i građani, kako bi mogli da prate i kontrolišu njihov rad. Služba je počinjala u 19, a završavala se u 5 časova ujutro. Na svojim mestima čuvari su morali ostati budni tokom cele službe. Svoj dolazak i odlazak sa posla najavljivali su duvanjem u rog.

Gradska kapetanija kontrolisala noćne stražarske službe

Odgovornost noćnih čuvara bila je velika. Oni su odgovarali za sve što se događalo u reonu koji su čuvali: krađu, požar, galamu… Za „nebrigu“ na poslu sledio je otkaz iz službe, nadoknada štete i krivično gonjenje. Međutim, ukoliko bi se noćni čuvar posebno istakao u sprečavanju krađe ili požara, sledila je posebna nagrada.

Pored čuvara, i sami građani su imali obaveze, kako bi zaštita bila što efikasnija. Kapije i vrata na kućama morali su se redovno zaključavati, zimi u 21, a leti u 22 časa. Ključ je morao biti kod vlasnika ili kućepazitelja.

Najstrože je bila zbranjena galama, pevanje, pucnjava i slično, radnim danima do 22 časa, a nedeljom, zbog igranki i drugih veselja, posle 2 časa izjutra.

Prekršioce naredbi noćni čuvar je bio u obavezi da preda Gradskoj kapetaniji. Pri tom, nije napuštao radno mesto, nego bi ga predao kolegi u sledećem reonu, i tako sve do Kapetanije.

Pročitajte još: PROZOR U PROŠLOST: Od Bečkereka preko Petrovgrada do Zrenjanina

Vlasnici kafana, lokala i gostiona bili su dužni da ispred lokala postave ulične svetiljke. Čuvari su brinuli da ulično osvetljenje u celom gradu radi i da eventualne kvarove prijave nadležnim organima.

Rad noćnih čuvara kontrolisala je Gradska kapetanija, ali i građani, pošto su oni plaćali ovu službu. Ako bi građanin primetio propuste u vršenju službe noćnih čuvara prijavljivao bi ih gradskom kapetanu. On je prekršiocima odmeravao kazne.

Zahvaljujući ovako organizovanoj noćnoj službi broj krađa i provala po kućama i stanovima se u velikom broju smanjio, a građani su bili mirniji i spokojniji.

Nočni čuvari na ovim prostorima bili su poznati pod imenom „bokteri“.

Za portal zrenjaninski.com piše istoričarka Nada Boroš

Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.