Mladi volonteri Crvenog krsta: U vremenu društvenih mreža, oni su izabrali nešto mnogo važnije

U vremenu u kojem se često govori da su mladi sve više okrenuti digitalnim sadržajima, društvenim mrežama i kratkim formama komunikacije, volontiranje ostaje jedan od retkih prostora u kojem se pažnja usmerava ka drugom čoveku i potrebama zajednice. U Zrenjaninu je jedan od najprepoznatljivijih primera takvog angažovanja rad mladih volontera Crvenog krsta.

O tome koliko su mladi danas zainteresovani za volontiranje, šta ih motiviše, koliko se zadržavaju u organizaciji i šta kroz takav rad dobijaju, razgovarali smo sa Aleksandrom Tanasijević, sekretarkom Crvenog krsta Zrenjanin.

PROČITAJTE JOŠ: Mladi pokrenuli inicijativu za čistiji grad, pozvali sve sugrađane da se priključe

Na početku razgovora ona ističe da su volonteri nezamenljiv resurs svake zajednice koja teži razvoju, kao i da njihov učinak nije važan samo za one kojima se pomaže, već i za njih same.

– Volontiranje, osim što rešava probleme ugroženih kategorija stanovništva, izgrađuje ličnost onih koji volontiraju i pomaže društvu da se uputi u humanijem smeru razvoja i solidarnosti – kaže Aleksandra Tanasijević.

Mladi dolaze, ali se deo njih kraće zadržava

Crveni krst Zrenjanin godinama radi na obnavljanju volonterske baze, naročito među mladima. Volonteri se uključuju već od osnovnoškolskog uzrasta, potom kroz srednju školu stiču nova znanja i iskustva, a deo njih kasnije, između 20. i 30. godine, postaje oslonac organizacije.

– Mladim volonterima je potrebno vreme da stasavaju, uče i sazrevaju kroz različite vidove edukacija. Na taj način se pripremaju za delovanje u različitim situacijama, posebno kada je u pitanju pomoć i zbrinjavanje ugroženog stanovništva – objašnjava Tanasijević.

Prema njenim rečima, broj mladih koji dolazi u Crveni krst poslednjih godina približno je isti. Ipak, postoji promena koja se primećuje u praksi.

– Danas, u vremenu kada mladima u velikoj meri pažnju okupiraju digitalni sadržaji, veliko je zadovoljstvo što postoje i dalje mladi zainteresovani da svoje vreme posvete volontiranju i radu u zajednici. Ono što zabrinjava jeste činjenica da se deo njih zadržava kraće nego što je to u proseku bilo ranijih godina – navodi ona.

Jedan od razloga je i promenjen način na koji mladi danas primaju informacije i usvajaju nova znanja. U Crvenom krstu primećuju da je pažnja mladih kraća, naročito kada je reč o klasičnim oblicima edukacije. Zato se, kaže sagovornica, menjaju i metode rada.

– Počeli smo da menjamo načine prezentovanja i forme sadržaja u paketima edukativnih materijala za volontere kao buduće vršnjačke edukatore. Ipak, na jednom principu se ne odustaje: volonter mora biti obučen za ono što radi. Svi volonteri prolaze jedinstveni sistem obuke kroz koji stiču osnovna znanja i veštine, koje kasnije primenjuju u praksi kroz programske aktivnosti Crvenog krsta – ističe ona.

Šta mlade motiviše da volontiraju

Motivi zbog kojih mladi dolaze u Crveni krst su različiti. Neko dođe zbog starijeg brata ili sestre, neko preko škole, neko zato što je video volontere na gradskim manifestacijama, a neko zato što želi da bude deo humanitarnih aktivnosti.

– Verujem da u duši svakog mladog čoveka postoji želja da pomogne, da bude solidaran i da na taj način obogati sopstvenu ličnost i oseti zadovoljstvo sobom pomažući drugima. Značajnu ulogu u privlačenju mladih volontera imaju programi Crvenog krsta koje mladi mogu da realizuju. Među njima su prva pomoć, dobrovoljno davalaštvo krvi, zdravstveno-preventivni programi, promocija zdravih stilova života, promocija humanih vrednosti i borba protiv trgovine ljudima – kaže naša sagovornica.

Posebno snažan talas solidarnosti pojavljuje se u vanrednim okolnostima – tokom nesreća, apela za prikupljanje humanitarne pomoći ili poziva na dobrovoljno davanje krvi.

– Tada smo po pravilu ujedinjeni, u većoj meri imamo potrebu da se oslanjamo jedni na druge i budemo međusobna podrška. Tada je veća i zainteresovanost ljudi da se uključe u humanitarni rad – navodi Tanasijević.

Volonteri su postali vidljivi deo grada

Mladi volonteri Crvenog krsta Zrenjanin poslednjih godina prisutni su na gotovo svim značajnijim sportskim i kulturnim manifestacijama u gradu. Pružaju tehničku podršku, učestvuju u sanitetskom obezbeđenju događaja i pomažu učesnicima manifestacija.

Ta vidljivost, kaže sagovornica, doprinela je tome da mladi volonteri postanu prepoznatljivi u lokalnoj zajednici.

– Postali su ne samo korisni, nego i izuzetno vidljivi članovi zajednice. To je imalo za posledicu da inicijativa za volontersko angažovanje često dođe i od roditelja dece koji su prepoznali vrednosti koje promoviše Crveni krst. Pored manifestacija, mladi su angažovani i u akcijama dobrovoljnog davalaštva krvi, podršci stanovništvu u stanju socijalne potrebe i drugim programima koji promovišu humanost i solidarnost – kaže Tanasijević.

Šta volontiranje daje mladima

Volontiranje se često posmatra kroz pitanje koliko volonter daje zajednici. Međutim, sagovornica ističe da ono mnogo daje i samim mladima.

– Volontiranje osnažuje pojedinca, povećava samopouzdanje, donosi osećaj ostvarenosti, ispunjenosti i zadovoljstva. Mladi kroz volontiranje razvijaju empatiju, ali i uče šta su odgovornost i timski rad. Kroz volontiranje mladi stiču nova prijateljstva, šire vidike, upoznaju ljude iz drugih organizacija Crvenog krsta u zemlji i regionu i često otkrivaju afinitete prema budućim profesijama. Dešava se, na primer, da volonteri iz programa prve pomoći kasnije upisuju fakultete medicinske struke. Primetno je i da visokoobrazovne ustanove, ali i poslodavci, sve više cene volontersko iskustvo – dodaje ona.

Tipičan put mladog volontera često počinje u višim razredima osnovne škole. Tokom srednje škole stiču znanja i iskustva, a po završetku srednjoškolskog obrazovanja mnogi odlaze na studije u univerzitetske centre. Tada se njihovo angažovanje obično smanjuje ili postaje povremeno.

– Posebno su dragoceni oni koji se po završetku studija vraćaju u svoj grad i ponovo postaju aktivni volonteri u punom kapacitetu. Oni svojim iskustvom i znanjem predstavljaju veliku snagu organizacije – kaže Tanasijević.

Volontiranje kao škola odgovornosti

Volonterski rad u Crvenom krstu ne podrazumeva samo dobru volju. On traži poštovanje osnovnih principa Međunarodnog pokreta Crvenog krsta i Etičkog kodeksa Crvenog krsta Srbije, ali i spremnost da se prepozna problem, razume potreba drugog čoveka i reaguje odgovorno.

– Kroz volontiranje pomažemo drugima, ali i ukazujemo na probleme i potrebe oko nas. Takođe, izgrađujemo osećaj solidarnosti – kaže sagovornica.

Prema njenim rečima, mladi koji se posvete volontiranju često razvijaju snažan osećaj odgovornosti prema zajednici ili određenoj grupi ljudi. Kroz lični doprinos i suočavanje sa konkretnim izazovima, oni stiču motivaciju da postanu deo rešenja.

Zato volontiranje može biti jedan od najvažnijih oblika građanskog vaspitanja i društvene odgovornosti.

– U Crvenom krstu gradimo kulturu volontiranja, a volonterski rad je jedan od najefikasnijih oblika učestvovanja u procesima razvoja zajednice. Afirmišući ono najplemenitije u ljudima, volontiranje razvija međusobnu solidarnost i toleranciju, poboljšava kvalitet života u zajednici i doprinosi njenoj spremnosti da odgovori na svaku krizu – ističe Tanasijević.

U Crvenom krstu Zrenjanin trenutno je angažovano više od sto aktivnih mladih volontera. Njihov rad, kaže sagovornica, podržava mala stručna služba, ali su upravo mladi volonteri snaga bez koje mnoge aktivnosti ne bi mogle da budu realizovane.

– U Crvenom krstu radim više od dve decenije i imala sam čast i zadovoljstvo da sarađujem sa velikim brojem volontera, naših sugrađana, divnih mladih ljudi dobre volje. Njihov entuzijazam, energija i altruizam posebna su inspiracija i za nas koji koordiniramo njihov rad – kaže Aleksandra Tanasijević.

PROČITAJTE JOŠ: Petogodišnji Matija Živanov iz Zrenjanina vodi bitku za život – hitno mu je potrebna pomoć!

Na kraju, upućuje poziv mladima da se oprobaju u volonterskom radu, bilo u Crvenom krstu, koji ove godine u Srbiji obeležava 150 godina postojanja i rada, bilo u nekoj drugoj organizaciji.

– Iskustvo pokazuje da volonter postaje i ostaje onaj ko pronađe zadovoljstvo u davanju sebe. Onaj ko u volontiranju pronađe smisao, volontiranjem uči, raste i postaje bolji i kvalitetniji čovek – zaključuje Aleksandra Tanasijević.