FOTO: Mnogi Zrenjaninci nikada nisu kročili u ovu prelepu crkvu – njena vrata su otvorena za sve
Nedavno održani Horski festival „Slobodan Bursać“ ponovo je skrenuo pažnju javnosti na Reformatsku crkvu u Zrenjaninu – jedan od najlepših sakralnih objekata u gradu i dom male, ali aktivne verske zajednice.
Podeli vest:
Iza vrata ove crkve, čija arhitektura asocira na stare gotičke katedrale, nalazi se ne samo vredno kulturno nasleđe, već i mala reformatska zajednica koja i danas čuva verski život u centru Zrenjanina.
Reformatska crkva ima status spomenika kulture od velikog značaja. U spisima Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin navodi se da je reč o objektu koji „svojim arhitektonskim elementima, koji asociraju na stare gotičke katedrale, ima značaj za istoriju arhitekture sakralnih objekata u gradu“.
Čaba Kovač, sveštenik Reformatske crkve u Zrenjaninu, službuje u ovom gradu od maja 2023. godine. Osim u Zrenjaninu, službu obavlja i u Novom Itebeju.
Kako kaže, Reformatska crkva u Zrenjaninu danas okuplja oko 50 vernika, od kojih dvadesetak redovno dolazi na bogosluženja.
– Bogosluženja imamo svake nedelje u 11 časova, a tokom školske godine i biblijski čas četvrtkom. Zajednica je mala, ali ljudi koji pripadaju crkvi rado dolaze. Imamo dobar verski život i to mi je, kao svešteniku, najvažnije – kaže Čaba Kovač.
Vernici Reformatske crkve u Zrenjaninu uglavnom su Mađari. Kovač objašnjava da se reformatska veroispovest u Srbiji najčešće vezuje za Mađare u Vojvodini, dok su među Mađarima u Zrenjaninu brojniji katolici. Zbog toga je ovdašnja reformatska zajednica znatno manja nego, na primer, u Novom Itebeju.
– U Zrenjaninu su reformati uglavnom porodice koje su se doselile iz Debeljače ili Novog Itebeja. Zato nas ovde ima malo. U Novom Itebeju je situacija drugačija, tamo imamo oko 400 vernika – navodi Kovač.
Crkva i Parohijski dom traže ozbiljnu obnovu
Reformatska crkva u Zrenjaninu sagrađena je 1891. godine. Tokom radova izvedenih 2007. godine obnovljeni su čeona fasada i zvonik, dok ostale strane objekta nisu završene.
Kovač kaže da crkvena opština konkuriše kod republičkih i pokrajinskih institucija, ali da sredstva koja se obezbede najčešće nisu dovoljna za veće radove.
Poseban izazov predstavlja činjenica da se i crkva i Parohijski dom nalaze pod zaštitom, pa se svi radovi moraju izvoditi prema pravilima struke, uz odgovarajuće materijale i očuvanje autentičnog izgleda.
– Bilo bi lepo da obnovimo i crkvu i Parohijski dom, da prostor bude prijatniji i sigurniji. Ali trenutno je najvažnije da zajednica živi, da ljudi dolaze i da se okupljamo – kaže Kovač.
Kao jedan od prioriteta navodi se obnova dotrajalog brodskog poda u crkvi, kao i nastavak radova na fasadi. Parohijski dom takođe zahteva ulaganja, posebno na delovima koji su u lošijem stanju.
– Imamo dobar odnos sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin. Oni su pretprošle godine konkurisali na jednom konkursu za obnovu fasade crkve, a mi smo, kao crkvena opština, konkurisali za obnovu unutrašnjosti. Projekat Zavoda, nažalost, nije prošao, a naš jeste. Sredstva koja smo dobili uložili smo u izradu elektro plana za crkvu. Od kada je crkva sagrađena nije postojao plan za struju. Preostala sredstva iskoristili smo za zamenu oštećenih prozora. Naše mogućnosti za dobijanje sredstava generalno su male i toga smo svesni. U celoj Srbiji trenutno ima između 10.000 i 20.000 reformata. Zbog toga više konkurišemo u Mađarskoj i znači nam kada dobijemo sredstva makar za organizaciju dečijeg kampa. Pod u crkvi je brodski i počeo je da trune. Prošle godine smo od organizacije GAW iz Nemačke dobili 10.000 evra i ponadali se da će to biti prilika za zamenu poda, ali najmanja ponuda koju smo tada našli bila je skoro četiri puta veća od dobijenih sredstava, tako da radove nismo ni započinjali. Ta sredstva smo potom upotrebili za realizaciju pomenutog elektro plana: struju smo doveli od Parohijskog doma do crkve i postavili utičnice – objašnjava Kovač.
U crkvi se nalaze i orgulje, koje su funkcionalne i koriste se u mesecima kada se bogosluženja održavaju u samoj crkvi, odnosno tokom proleća i jeseni, kada su klimatski uslovi povoljni.
– U julu i avgustu nismo u crkvi. Od kraja marta do kraja juna koristimo crkvu, a potom od septembra još nekoliko meseci, do početka zime. Orgulje bi trebalo da se štimaju svakog proleća i mi vodimo računa o njima. Za potrebe održavanja naših službi su prihvatljive ali nisu u takvom stanju da bi na njima mogao da se održi koncert – objašnjava Kovač.
Vrata otvorena za sve
Upravo zbog dobre akustike i posebnog ambijenta, Reformatska crkva je nedavno bila domaćin Horskog festivala „Slobodan Bursać“. Kovač kaže da je saradnja sa horovima postojala i ranije, a da veliku ulogu u tome ima starešina crkve Eva Molnar Urban.
– Crkva ima veoma dobru akustiku i horovima je interesantna. Drago nam je kada se ovaj prostor koristi za kulturna dešavanja koja mu priliče. Očekujemo da će se Horski festival „Slobodan Bursać“ i ubuduće održavati kod nas – kaže Kovač.
On ističe da Reformatska crkva ne želi da bude zatvoren prostor, namenjen samo vernicima koji joj pripadaju. Naprotiv, smatra da njena budućnost može biti upravo u većem otvaranju prema sugrađanima.
– Mi smo pre svega hrišćani, reformatske veroispovesti. Nema razloga da se ograničavamo samo na mađarski jezik. Već ima primera da se bogosluženja drže i na srpskom jeziku, a krštenja su često dvojezična. Vrata su otvorena i za kulturna dešavanja, ali i za ljude koji žele da vide crkvu, da fotografišu objekat ili da se upoznaju sa Reformatskom crkvom – pojašnjava Čaba Kovač.
Kako kaže, često čuje da pojedini građani nikada nisu bili u crkvi, crkvenom dvorištu ili Parohijskom domu. Nije retkost ni da nedeljom, kada se bogosluženje održava u 11 časova, posetioci zastanu ili zavire u crkvu, želeći da pogledaju objekat, fotografišu ga ili se informišu.
– Mene kao sveštenika to raduje. Ljudi mogu slobodno da uđu, da pogledaju kako izgleda naše bogosluženje, da me sačekaju ako žele da razgovaramo. Naša vrata su otvorena – poručio je Kovač na kraju razgovora za portal zrenjaninski.com.
Podeli vest:
