Danas je Sveta Petka, a prema narodnom verovanju ove poslove treba izbegavati
Srpska pravoslavna crkva danas slavi praznik posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi, poznatoj kao Sveta Petka, koja je jedna od najpoštovanijih svetiteljki u srpskom narodu.
Podeli vest:
Sveta Petka se smatra zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih i njoj se vernici mole za zdravlje, naročito očiju, ali i za zaštitu porodice. Njeno ime potiče od grčke reči „paraskeva“ što znači petak, pa otuda Petka. Vernici obeležavaju dan kada je okončala ovozemaljski život.
Sveta Petka je bila hrišćanska vizantijska podvižnica iz 11. veka, a dan njenog pomena obeležava se 27. oktobra i šesta je slava po broju svečara u Srbiji.
PROČITAJTE JOŠ: Ne zanemarujte simptome: Zrenjaninci u četvrtak mogu da provere svoje zdravlje
Kult Svete Petke je izuzetno razvijen u Srbiji, Grčkoj i drugim pravoslavnim balkanskim zemljama, pa otud i različiti epiteti koji stoje uz njeno ime – Petka Balkanska, Srpska, Grčka, Bugarska, Rumunska, Makedonska, Epivatska, Beogradska, Trnovska i tako dalje.
Rođena je u Epivatu, kod Kalitrakije, u Maloj Aziji. Njeni roditelji su bili imućni i čestiti hrišćani, a osim nje imali su i starijeg sina Jevtimija, koji se zamonašio po odobrenju i blagoslovu roditelja, a kasnije postao i episkop Maditski.
Petka je od najranijeg detinjstva bila veoma pobožna. Posle smrti roditelja, želela je da se pokloni najvećim svetinjama pa je otišla u Carigrad, gde je pet godina živela pri crkvi Pokrova Bogorodice u Iraklijskom predgrađu.
Časopis SPC „Svetosavsko zvonce“ navodi da je odatle otišla u Palestinu, kako bi se poklonila svim mestima osvećenim Spasiteljevim životom. Po Promislu Božjem nastanila se u Jordanskoj pustinji, gde se podvizavala do duboke starosti.
Dve godine pred smrt, dok je stajala na molitvi, javio joj se anđeo i rekao da treba da se vrati u svoj rodni grad, gde će zemlji predati telo, a dušu će Gospod primiti. Nakon toga se vratila u Epivat. Tamo je niko nije prepoznao, jer je otišla pre više decenija, a rodbine nije imala.
Dani su joj prolazili u radu, postu i molitvi i onda se tiho ugasila i nestala sa lica zemlje. „Svetosavsko zvonce“ navodi da su je sahranili izvan groblja, jer je za sugrađane bila strankinja.
Na ikonama je predstavljena u ženskoj monaškoj odeždi, sa krstom i rukama u molitvenom položaju.
Narodna verovanja
Prema narodnim verovanjima, na dan Svete Petke ne bi trebalo prati veš, šiti, niti obavljati teške fizičke poslove. Posebno se veruje da tog dana žene treba da se uzdrže od rada.
Prema običaju, osobe koje imaju zdravstvene tegobe odlaze u crkvu i umivaju se vodom sa izvora ili česme u blizini hrama posvećenog Svetoj Petki.
U nekim krajevima veruje se da mlade devojke na Svetu Petku treba da beru cveće i njime ukrase dom kako bi u njemu tokom godine vladali sloga i mir. Devojčicama se, prema običaju, oblače nove haljine, uz verovanje da će ih pratiti sreća.
PROČITAJTE JOŠ: Kolike su plate u Srednjem Banatu? Samo Zrenjanin premašio 100.000 dinara
Postoji i verovanje da devojke treba da pojedu parče slavskog kolača i sačuvaju mrvice, jer će te noći, navodno, u snu videti svoju sudbinu i budućeg muža.
Prema jednom od narodnih običaja, slavska trpeza na dan Svete Petke ne sklanja se do sutradan. Kada gosti odu, domaćica bi trebalo da okadi trpezu tri puta, kako bi svetiteljka posetila i blagoslovila dom.
Podeli vest:
