• Bufalo Bil, junak Divljeg Zapada, bio je u našem gradu!

    Za portal “Zrenjaninski” piše istoričarka Nada Boroš

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Bufalo Bil, junak Divljeg Zapada, bio je u našem gradu!

    „Poslednji put, nikada više neće doći. Ako ih sada ne pogledate nikada ih više nećete videti. Nemojte propustiti poslednju mogućnost da ih vidite. Uvek i svuda predstave se daju u potpunosti, bez skraćivanja“, pisalo je na plakatima kojima su naši sugrađani obavešteni o dolasku cirkusa svetskog glasa „Wild West – Divlji Zapad“, u leto 1906. godine.

     

    Ovaj jedinstveni cirkus vodio je legendarni američki junak Viljem F. Kodi, poznatiji pod imenom Bufalo Bil. On se proslavio kao kurir u vojsci Severa, u vreme građanskog rata u Americi (1861 – 1865), a nakon rata kao lovac na bizone i vešt jahač. Nemirna duha i neukrotive prirode, prihvata ponudu za vođenje cirkusa „Wild West“ i sa njim obilazi celu Ameriku. Zahvaljujući njemu, njegovom poznatom i slavnom imenu, cirkusu prilaze i mnoga druga poznata i nepoznata imena. Tu su bili jahači iz Evrope, Azije, Afrike, Amerike… Zatim jahači ruskih stepa, oko stotinak pravih Indijanaca, japanski samuraji, pustinjski jahači i mnogi drugi. Cirkus su pratile čitave porodice učesnika, sa decom i ženama. Naravno, zvezda cirkusa bio je Bufalo Bil i njegova izvanredna tačka gađanja mete sa galopirajućeg  konja.

     

    Prokrstarivši celu Ameriku, početkom XX veka prelazi u Evropu. Tako je u leto 1906. godine stigao i u Banat, gostujući u Kikindi, Velikom Bečkereku i Pančevu.

     

    Naši sugrađani su se sasvim, toga letnjeg dana, 6. jula 1906. godine, posvetili ovom događaju. Interesovanje za cirkuske predstave bilo je nezapamćeno. Po predviđenom programu, dnevno su se održavale dve predstave, u 14 i 20 časova. Međutim, za mnoge znatiželjnike, koji su se po ceo dan motali oko cirkuskih šatri, predstave su bile tokom celog dana.

     

    Cirkus stigao železnicom

     

    Šarena cirkuska kolona stigla je u naš grad železnicom, u 49 pretovarenih vagona. Istovar svih prispelih ljudi i rekvizita u zaprežna kola, izvršen je veoma organizovano i tiho. Na isti način je razapeta i „cirkuska šatra“ na Karađorđevom trgu, bivšem vašarištu. Šator je bio osvetljen sa tri velika električna motora, što je veoma impresioniralo posetioce.

     

    Šarenilo najraskošnijih boja, neobični ljudi, do tada neviđeni u ovim krajevima, nepoznati jezici, neviđeni rekviziti i divlji konji, promenuli su, za tih par dana boravka, kolorit našeg grada i razbili monotoniju uspavanih letnjih dana i noći.

     

    Cele porodice „cirkuzanata“, žene, deca i sami učesnici, šetali su se po gradu nekoliko dana, dok su trajale pripreme i same predstave. Pravi Indijanci i kauboji, samuraji, Kozaci, Arapi, svi u svojim karakterističnim nošnjama i neobičnim jezicima kojima su među sobom komuncirali, privlačili su veliki broj znatiželjnika, naših sugrađana. A ovi su ih pratili na svakom koraku, čudeći se i diveći se ovoj neobičnoj skupini ljudi i šarenila, do tada neviđenoj na ovim prostorima.

     

    Pored ljudi atrakciju su predstavljali i divlji konji, kojih je bilo oko 500. Oni su pod veštom rukom i komandom  jahača bili mirni kao jagnjad ili hitri, brzi i neukrotivi kao u širokim prerijama.

     

    „To nije cirkus, to je etnološki kolorit koji fascinira u svojoj raskoši“, pisao je zadivljeni novinar lokalnog lista „Wohenbllat“ u svom članku posle predstave.

     

    Dugo, nakon odlaska ove poznate cirkuske trupe, u gradu se pričalo o ovom događaju. On je na samo par dana izmenio kolorit Velikog Bečkereka, a posetiocima ostao u trajnom sećanju.

     

    Za portal zrenjaninski.com piše istoričarka Nada Boroš  

     

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.

    Komentari 0

    Napiši komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


    NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Društvo