Biti medijator u slučajevima diskriminacije osoba sa invaliditetom

Diskriminacija je nejednako tretiranje, isključivanje, odnosno dovođenje u podređen položaj pojedinaca ili grupa ljudi koji se nalaze u istoj, sličnoj ili uporedivoj situaciji. Primer – osoba sa invaliditetom nalazi se u nejednakom položaju u odnosu na osobe koje nemaju invaliditet. Može je izvršiti svako i može se desiti bilo gde – na poslu, u školi, u bolnici, na stadionu, u prodavnici, u postupku pred organom javne vlasti, u sudu, u gradskom prevozu, na ulici…

Diskriminacija može biti direktna ili indirektna, namerna ili počinjena iz neznanja.

Društvo i država sprečavaju diskriminaciju pre svega načelima propisanim Ustavom Republike Srbije i zakonima. Država aktivno sprovodi takozvane „mere i akcije“ kojima postiže jednakost u šansama, kako bi i osobe sa invaliditetom mogle da rade, uče, razvijaju svoje talente i veštine. Osobe sa invaliditetom tako postaju društveno uključene i ravnopravne.

– Recimo, Zakonom o zabrani diskriminacije ustanovljeno je pravo poverenika za zaštitu ravnopravnosti da obavlja poslove kao samostalan i  nezavisan državni organ. On prima i razmatra pritužbe, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima i izriče mere. On podnosiocu pritužbe pruža informacije o njegovom pravu i mogućnostima, usluge posredovanja, rešavanja problema putem medijacije ili pokretanja sudskog ili drugog postupka zaštite, odnosno podnosi prekršajne prijave zbog povrede prava iz zakona – objašnjava u razgovoru za portal zrenjaninski.com diplomirana pravnica Violeta Stamenković.

Medijacija je jednostavan i jeftin postupak

Što se tiče diskriminacije osoba sa invaliditetom, Zakonom je zabranjena diskriminacija ako se postupa protivno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.

– Posledice bilo kog oblika diskriminacije za diskrimisana lica su uvek teške. Zato je ovde pogodna medijacija. Cilj medijacije u slučajevima diskriminacije je zaustavljanje povređujućeg ponašanja, kao i sprečavanje njegovog ponavljanja gde povređena osoba može rešavati problem sporazumno, mirnim putem. Posupak je hitan, brz, neformalan, poverljiv, jer učestvuju samo strane u postupku i medijator. Ujedno je jednostavan i jeftin. Strane kontrolišu postupak i u svakom momentu pregovaranja mogu da odustanu – ističe Violeta Stamenković.

Medijacija je poseban metod rešavanja sporova koji omogućava da strane u sporu, putem pregovora koji se vode uz pomoć medijatora, zajednički pronađu konstruktivno, obostrano prihvatljivo rešenje. Medijator je lice sa licencom, to jest koje ima dozvolu za posredovanje. Nju izdaje Ministarstvo pravde Republike Srbije.

Obuka za medijatore počinje 17. marta – prijavite se na vreme

Inače, Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu organizuje online obuku za medijatore. Obuka počinje 17. marta i traje pet dana.

Autori obuke su:

Prof. dr Tamara Džamonja Ignjatović, specijalista medicinske psihologije, licencirana medijatorka, Fakultet političkih nauka u Beogradu,

Dr Vera Despotović, socijalna radnica, porodična i psihodrama terapeutkinja i specijalista medijacije, Fakultet za medije i komunikaciju.

Vladan Jovanović, diplomirani pravnik i specijalista porodične medijacije.

Obuke su dvostruko sertifikovane (akreditovane) i u Ministarstvu pravde Republike Srbije i u sistemu socijalne zaštite.

Ako želite da postanete medijator i posredujete u vansudskim sporazumima, možete se obratiti do 16. marta na telefon 063 445 800 ili na mejl reg.kancelarijaposrednika@gmail.com

Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.