Zrenjanin godinama zanemaruje važno pitanje: Nula dinara za podizanje vetrozaštitnih pojaseva
Polovina opština i gradova u Vojvodini u poslednjih 11 godina nije finansirala podizanje vetrozaštitnih pojaseva. Na tom neslavnom spisku nalazi se i Zrenjanin.
Podeli vest:
Već godinama opada i broj opština koje ovu meru sprovode, iznosi kojima se finansira, kao i udeo ove mere u ukupnom iznosu koji se ulaže u poljoprivredno zemljište, pokazalo je istraživanje koje je sproveo Ekološki centar Stanište.
U poslednjih 11 godina (period 2014 – 2024), opštine i gradovi u AP Vojvodini zbirno su u podizanje vetrozaštitnih pojaseva uložili malo manje od 370 miliona dinara. To je samo dva odsto od ukupnog iznosa novca koji je potrošen kroz lokalne programe zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta.
PROČITAJTE JOŠ: Zrenjaninci, recite nam: Kako neispravna voda utiče na vaš džep i zdravlje?
„Retko koja opština u Vojvodini sprovodi i finansira ovu meru, a i one koje to čine, ne trude se previše. Prosečno tek svaka peta od 45 opština novac od zakupa zemljišta ulaže u vetrozaštitne pojaseve. U celom periodu, najčešće sporadično, to je činilo 23 opštine i grada, dok 22 to nikada nisu uradile. Najviše opština je sadilo pojaseve 2017. godine, njih 15, ili trećina, a najmanje 2022. godine, tek njih sedam, ili oko 15 odsto“, navodi Ekološki centar Stanište.
Prema podacima koje je objavilo Stanište, Grad Zrenjanin u periodu od 2014. do 2024. godine nije uložio nijedan dinar u podizanje vetrozaštitnih pojaseva na svojoj teritoriji, baš kao i Opština Sečanj.
Opština Žitište je uložila svega tri miliona dinara, i to 2014. godine, Opština Nova Crnja je tokom četiri godine izdvojila 2,3 miliona, a Opština Novi Bečej tokom dve godine 5,1 milion dinara.
Pozitivni primeri su gradovi Pančevo i Sombor. Jedino je Pančevo tokom celog perioda od 11 godina, u svakoj godini imalo meru podizanja vetrozaštitnih pojaseva, zbirno uloživši u nju 140 miliona dinara. Sledeći je Sombor, koji je za deset godina uložio 53 miliona dinara. Tako su ova dva grada uložila 193 miliona dinara, što je 52% od 370 miliona koliko su sve opštine uložile zajedno.
Vrlo redovna ulaganja, po devet godina, imali su Kikinda (38,5 miliona dinara zbirno) i Kanjiža (6,3 miliona dinara). Bačka Topola je za osam godina uložila 16,3 miliona dinara, a Senta za sedam godina 10,3 miliona dinara. Kada je ova mera bila finansirana, najčešće (u deset opština) to se činilo samo u jednoj, dve, ili tri od 11 godina.
„I na kraju, 22 opštine i grada nikada u poslednjih 11 godina nisu sprovodili, ni finansirali podizanje vetrozaštitnih pojaseva. Naročito je važno istaći da najveći broj lokalnih samouprava iz južnog i srednjeg Banata, koje su najizloženije nepovoljnom uticaju vetra, nikada ne ulažu u podizanje pojaseva“, ističe Ekološki centar Stanište.
Celo istraživanje možete PROČITATI OVDE.
Podeli vest:
Ne može biti vetro zaštitnih pojaseva kad naši polnoprivrednici to sve preoru, kad se i zasadi nešto pored puta u roku od nekoliko meseci to se sve izlomi traktorima. Lično puno putujem po vojvodini i na nekim mestima poljoprivrednici prošire svoje njive do samog asvalta ali bukvalni do asvalta mogu vam postaviti koju sliku ako želite.
Da mogu.alavi poljoprivrednici bi preorali i pute.staze i kanale radi novca.Naravno da ih niko ne kontroliše a nedajbože kazni.Tako da .:živela Srbija kako reče onaj….
Mi smo kao narod nezdravi! Ja sam licno na peskari zabadao vrbe koje suse primile sve di jedne, ali isto tako su sve pocupane od strane kupaca! Ako negde treba, treba na peskari. Napomenuo bi da to nije radjeno u delu gde je obelezena plaza, nego preko. Zaista ne razumem da neko vidi drvo i pocupa ga. To je neverovatno prosto!
Po gradu sve što se zasadi niko ne zaliva bar jednu godinu dok se sadnice ne prime. Ono što preživi dokrajče majstori iz čistoće sa trimerima kad kose javne površine. Dovoljno je da mu zareže koru drveta i to drvo je gotovo. Teški nemar a o stručnosti da ne pričamo.
Као што рече @Ђука горе у коментару,њиве се прошириле до самог асфалта,по атарима што се посади,почупаше за притке,чобани пусте овце и краве да обрсте младице. Није за баш све крива држава(мада у већини случајева јесте),има мало и до нас