Ko vam popravlja vozilo? Više od polovine auto-servisa u Srbiji radi nelegalno!
Više od polovine auto-servisa u Srbiji posluje van zakonskih okvira, bez registracije, adekvatnih uslova rada i propisanog zbrinjavanja opasnog otpada, čime se direktno ugrožavaju bezbednost u saobraćaju, prava potrošača, životna sredina i državni budžet, upozorava udruženje Autoservisi Srbije.
Podeli vest:
Udruženje Autoservisi Srbije navodi da je ogroman broj nelegalnih radionica i dalje nešto što većina majstora ocenjuje kao glavni problem struke.
U saopštenju se dodaje da, iako je u budžetu Srbije svake godine na desetine miliona evra manje zbog tolerisanja poslovanja više hiljada nelegalnih radionica, uređenje struke i suzbijanje rada na crno za nadležne i dalje nije tema.
PROČITAJTE JOŠ: Poljoprivrednici i za danas najavili blokade saobraćajnica
Konstatuje se i da se stanje u branši i dalje menja sporo, uprkos višegodišnjim upozorenjima na sistemske probleme koji utiču na struku, bezbednost u saobraćaju, životnu sredinu i budžet Republike Srbije. Ipak, ima pomaka koji jasno ukazuju da struka ima budućnost.
– Ne tražimo privilegije, tražimo ista pravila za sve. Danas legalni serviseri nose najveći teret, od ekologije do poreza, dok nelegalni rade bez ikakve odgovornosti. U takvim uslovima teško mi je da objasnim sinu zašto da nasledi radionicu i ostane u struci, a posebno da se ovim poslom bavi legalno – kaže jedan automehaničar koji je želeo da ostane anoniman.
Auto-servisna delatnost se istovremeno suočava sa ozbiljnim nedostatkom kvalifikovanih kadrova. Potražnja za dobrim majstorima je veća nego ikada, a ponuda je izuzetno ograničena.
„Servisiranje savremenih vozila zahteva širok spektar znanja, od mehanike i elektronike, preko dijagnostike i softvera, do rada sa novim pogonskim tehnologijama, što dobrog majstora čini retkim i teško dostupnim kadrom. U takvim okolnostima, znanje se sve više vrednuje. Plate autoservisera danas su znatno iznad proseka, a majstori sa prosečnim nivoom znanja zarađuju između 150.000 i 180.000 dinara mesečno. Oni koji su se specijalizovali za određene vrste vozila ili specifične usluge ostvaruju i daleko veća primanja. Ipak, zbog nepostojanja jasnih standarda u struci, vozači često nisu sigurni da li svoje vozilo poveravaju zaista kvalifikovanom i odgovornom majstoru“, navodi udruženje Autoservisi Srbije.
Zbog toga se sve više govori o samoregulaciji struke kroz jasne kriterijume, standarde rada i sistem sertifikacije radionica i servisera. Takav model bi, smatraju u udruženju, istovremeno zaštitio struku, omogućio vozačima sigurnost i doprineo većoj bezbednosti u saobraćaju.
PROČITAJTE JOŠ: Posao u Novom Sadu: Traži se građevinski inženjer ili poslovođa
Kao jedan od značajnih pozitivnih pomaka, udruženje izdvaja usvajanje obrazovnog profila tehničar mehatronike vozila, kao i blagi rast interesovanja mladih za ovu delatnost. Sve veći broj servisa uključuje učenike u model dualnog obrazovanja, dok mlađe generacije pokazuju spremnost da ulažu u znanje, opremu i savremene tehnologije.
Inače, u Srbiji je danas registrovano više od 2,4 miliona putničkih automobila, a prosečna starost voznog parka prelazi 17 godina, što jasno govori da bez stručnih i odgovornih servisera nema bezbednog saobraćaja.
Podeli vest:
