UPORNIM TUŽBAMA IZBORILA SE ZA ALIMENTACIJU
Neretki su slučajevi da se razvedene strane rastaju u neprijateljskim odnosima te je o visini iznosa alimentacije nemoguće razgovarati bez prisustva viših organa suda i advokata. Još teža situacija nakon razvoda je ukoliko bivši supružnik ne plaća dogovorenu alimentaciju za izdržavanje deteta ili dece. Slučaj Sanje Jovanović, profesorke iz Novih Banovaca, sada samohrane majke dva […]
Neretki su slučajevi da se razvedene strane rastaju u neprijateljskim odnosima te je o visini iznosa alimentacije nemoguće razgovarati bez prisustva viših organa suda i advokata.
Još teža situacija nakon razvoda je ukoliko bivši supružnik ne plaća dogovorenu alimentaciju za izdržavanje deteta ili dece. Slučaj Sanje Jovanović, profesorke iz Novih Banovaca, sada samohrane majke dva dečaka, nije jedinstven i nažalost vrlo je čest.
– Tata neće da plaća, jednostavno to ne želi. Imate pravo da ga krivično gonite, ali to je sve upitno. Jednom prilikom kada sam podnela krivičnu prijavu, nikada nisam dobila odgovor. Prosto, zakonom je moguće da jednog dana vi svu imovinu prebacite na nekog od familije i navodno živite od minimalca ili ste nezaposleni. A pritom stanujete u kući od 400 kvadrata, vozite dvoje ili troje kola, letujete i zimujete po svetu. Za sud, da hoće da vidi, zaista je nemoguće da neko tako lagodno živi sa npr. 25.000 mesečno – priča Sanja.
Pojedini roditelji se mimo suda dogovore oko iznosa alimentacije. Međutim, kako god da se odredio način plaćanja i njena visina, u praksi je dokazano da velik broj roditelja izbegava tu obavezu. Advokati imaju pune ruke posla, jer sve češće roditelji sa kojima su deca ostala tuže bivšeg supružnika zbog neisplaćenog izdržavanja.
Zvanični stav zakona kada je u pitanju izdržavanje deteta i staranje o detetu jeste da roditelji moraju da mu obezbede kvalitetne uslove za život i najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj koji plaća izdržavanje. Porodični zakon precizira da davalac izdržavanja može imati određenu fiksnu mesečnu obavezu ili da svakog meseca uplaćuje od 15 do 50 odsto od svojih redovnih mesečnih primanja.
Sanja je nakon tužbi i potrošenih živaca ipak uspela da obezbedi svojoj deci ono što im zakonski pripada.
– Morate do kraja da se borite jer su ti novci potrebni da dete napreduje. Naknada od 20.000 dinara je smešna, ali u određenim situacijama bitna, dovoljna da odete jednom do prodavnice i da detetu platite neki sport. Svesna sam da roditelji koji izbegavaju plaćanje alimentacije imaju sve u svojim rukama i da su moćni. Ali, svako mora da se bori do kraja, jer taj novac je namenjen detetu, a oni su naš život i smisao.
Svesni da će se razvesti, pre nego što su tuženi za alimentaciju, mnogi sakriju pokretnine i nekretnine, kao i novčane dohotke kako ne bi na sudu „iskrsli“ kao novčana osnovica za određivanje alimentacije. Osim krivične prijave postoje još neki načini da se ovi roditelji nateraju da nadoknade novac koji nisu isplaćivali na ime alimentacije.
– Kroz izvršenje kada je sudska presuda pravosnažna. Ali i taj ishod zavisi od toga da li je tuženi roditelj zaposlen i kakvu imovinu ima na sebi. Kada on to navodno nema, onda nema načina da se dođe do novca. Presuda može da dobije, ali pare ne, a to je u ovim slučajevima najbitnije – navodi advokat Gordana Biberina.
Zakon i sudovi ne mogu od osobe napraviti brižnog i odgovornog roditelja, ali mogu svim gore navedenim zakonskim postupcima obezbediti deci ono što im pripada, jer u današnje vreme teško da jedna samohrana majka može da obezbedi i pruži deci sve što im je potrebno za normalan život i detinjstvo. Kakva god da je praksa sa izbegavanjem plaćanja alimentacije, Sanja Đorđević poručuje svim razvedenim samohranim roditeljima da se uporno bore za poštovanje zakona o alimentaciji.
– Ja sam bivšeg supruga ponovo tužila i konačno sam dobila na sudu. Sada redovno plaća jer je valjda shvatio da je to i njegovo dete. Mislim da svi treba da se bavimo ovim problemom zbog svih onih majki koje ne mogu da se izbore s tim, jer to nije samo problem samohranih roditelja već je to problem države.
Alimentacija nije represivni namet, ona je instrument kojim se omugućava da dete razvedenih roditelja ima onakve uslove za život kakve ima roditelj koji plaća izdržavanje. Ukoliko se supružnici prilikom razvode adekvatno ne dogovore, sud stupa na scenu. Kako je pravni sistem u Srbiji u svemu manjkav, tako je i ovaj instrument lagan za izbegavanje.
Sa razvojem pravne države i njenog sistema u svim oblastima i na svim nivoima, i sudovi će biti efikasniji kada je problem (ne) plaćanja alimentacije u pitanju. Do tada, sve je samo na upornosti pojedinca.
Autor: Miloš Lazić – Mreža 21
Ovaj tekst je napisan u okviru projekta „Mreža 21“, koji finansira Evropska unija, a koji sprovodi Radio 021, u saradnji sa portalom zrenjaninski.com.