TOMAŠEVAC – PRESTONICA BANATSKIH MILITARA
TOMAŠEVAC – Poznat po svetskom prvenstvu u šorama, igri nalik američkom bejzbolu, ali i po jednom od najvećih voćnjaka u ovom delu Evrope, Tomaševac se izdvaja po još nečemu. Pre nekoliko godina, odlukom mesnog rukovodstva, ovo selo proglašeno je za prestonicu banatskih militara. Time su Tomaševčani hteli današnje generacije da podsete na ulogu koju je […]
TOMAŠEVAC – Poznat po svetskom prvenstvu u šorama, igri nalik američkom bejzbolu, ali i po jednom od najvećih voćnjaka u ovom delu Evrope, Tomaševac se izdvaja po još nečemu.
Pre nekoliko godina, odlukom mesnog rukovodstva, ovo selo proglašeno je za prestonicu banatskih militara. Time su Tomaševčani hteli današnje generacije da podsete na ulogu koju je njihovo mesto imalo u stvaranju istorije današnje Vojvodine. A ko su bili militari?
Bili su to meštani onih naselja koja su predstavljala deo vojne granice u tadašnjoj Austrougarskoj carevini. I Tomaševac je, dakle, bio deo te međe skoro jedan vek, od 1773. do 1872. godine. Istorija kazuje da se onda, kada je prestala opasnost od osmanskih upada na habsburšku teritoriju u Potisju i Pomorišju, ta zona demilitarizovana. Ali, kako se Austrija i dalje graničila sa Osmanskim carstvom na jugu, pojavila se potreba za formiranjem novog graničnog, odbrambenog bedema, onog banatskog. Kako je slabila moć Osmanskog carstva, graničari su u 19. veku korišćeni u svim ratovima koje je Austrija vodila, jer su bili najjeftinije trupe. U drugoj polovini 19. veka, kada je sasvim oslabila svaka pretnja od Osmanlija i posebno nakon austro-ugarske i hrvatsko-ugarske nagodbe, granica je razvojačena, čime je Banatska vojna krajina i zvanično prestala da postoji 1873. godine.
Kao čuvari graničnih predela, Tomaševčani su imali beneficije – posedovali su zemlju, bili su slobodni i mogli su ispovedati svoju veru u tadašnjoj Carevini. Živeli su specifičnim načinom života. Tomaševac nije napustio tu tradiciju ni danas. Za žitelje vele da su specifičnog duha, nekad teški i tvrdoglavi, ali dobri, vredni i pošteni. Upravo je to onaj njihov karakterističan vojni duh. I banatske šore, po kojima je ovo mesto poznato, deo su militarske tradicije.
Zloupotreba i komercijalizacija istorije u korist jednog sela. To je istorija banata i banacana a ne Tomasevca. Tomasevac se pominje tek kada su u Marijevu rasporedjene regimente. 1773. Tek tada Tomasevac dobija na nekom znacaju. A tada je banat vec oslobodjen od Turaka.A oslobodili su ga militari banatski! Ne tomasevcani!!Prestonica Militara moze biti u Novom Knezevcu, Kikindi i Sajkasu. To su bila mesta komandi militarskih kompanija. Inace Tomasevac je dva puta u svojoj istoriji nestajao u poplavama a stanovnistvo (malobrojno) premestano u Kovin. Malo bolje prucite ovu temu kada o njoj pisete. Nemojte samo da slusate par mestana koji ne izlaze iz Kostresove guzice.
Tomaševčani prodani uzbunjivači. Sve se to odigralo na drugoj strani Tamiša. Najlepše je kititi se tuđim perijem. Čak su i polomili originalni spomenik kapetanu Radivojeviću kad su ga čupali pod okriljem noći kako bi ga prisvojili. Ps. Uvek bilo i biće u narodu srpskom.
Lažete i jedan i drugi.
Ti faco malo bolje prouči istoriju. Makar Erdeljanovica procitaj, a imaš i na sajtu mztomasevac.com u delu publikacije ponešto o tome. Poplave si verovatno sanjao, jer izgleda da znaš bolje istoriju Tomaševca od nas.
A ti drugi, verovatno Botošan ili Orlovaćan, pre Orlovaćan, znaš dobro šta je istina, kakva noć, kakve gluposti… I kad budem video bilo koga od vas lokalpatriota da tamo nešto radite, osim što lajete, onda možemo da nastavimo priču. Da MZ Tomaševac godinama unazad koliko, toliko ne održava to mesto, tamo bi džungla bila, kao što je i bila kada smo pre petnaestak godina počeli da se brinemo o tome.
P.S. Za razliku od vas, potomci militara se potpisuju imenom i prezimenom.