TAKMIČENJE U KOŠENJU ŽITA NA STARINSKI NAČIN
MUŽLJA – Na žitnim poljima pored Poni salaša u Mužlji održani su 34. po redu „Žetelački dani“. Manifestacija u organizaciji Klastera „Fokus“ i Udruženja za negovanje starih običaja „Remus“ okupila je ove godine desetak ekipa koje su se takmičile u košenju žita na starinski način. Žito se kosilo kosom i srpom, a obavezan deo […]
MUŽLJA – Na žitnim poljima pored Poni salaša u Mužlji održani su 34. po redu „Žetelački dani“. Manifestacija u organizaciji Klastera „Fokus“ i Udruženja za negovanje starih običaja „Remus“ okupila je ove godine desetak ekipa koje su se takmičile u košenju žita na starinski način.
Žito se kosilo kosom i srpom, a obavezan deo ekipe bile su i žene koje su „rukovedale“ i vezivale snoplje, te ih slagale u krstinu.
Žito se uvek kosi u smeru u kom je sejano, otkrili su nam filozofiju ovog načina žetve članovi udruženja „Dužijanca“ iz Subotice, koji se očuvanjem ove lepe tradicije bave već nekoliko decenija. Ako se dobro počne, onda se i snopovi lako vežu i slažu, pa krstina bude prelepa. I, lepo je kad se nisko kosi čemu nisi vični svi kosači.
Pre nego što se počne košenje, kosači obavezno doručkuju. Naravno, prostre se ponjava ili ćilim na zemlju, a na ponjavi se nađe ono što se nađe u komori ili voćnjaku i bašti u ovo vreme: šunka, slanina, kobasica, sir, domaći hleb sa tvrdom korom i obavezno iz saćurice, crni luk, a tu je i prvi paradajz, paprika i krastavci, sveži ili već ukiseljeni na suncu… Za dezert štrudle ili kolači sa višnjama i makom, a od voća kajsije i jabuke petrovače…
Kad se dobro doručkuje, naoštri se kosa, pregledaju kanapi za vezivanje i prione na posao… Nije loše ako se nađe i neka tamburaška banda, da posao bude lakši, a i malo rakije da se gucne nije naodmet.
Mužljanci se trude da ovu lepu tradiciju sačuvaju i lepo je videti da se oko kosača vrzma sve više dece i mladih.