SPOMEN – SOBA LJUBICE TAPAVIČKI U TARAŠKOJ ŠKOLI

TARAŠ – Saradnja između Osnovne škole „Svetozar Marković Toza“ iz Taraša i Narodnog muzeja Zrenjanin, koja je započeta prošle godine, rezultirala je pripremnim radovima na otvaranju spomen – sobe vajarke Ljubice Tapavički u prostorijama ove obrazovne ustanove.

Učitelji i nastavnici su lane zatražili stručnu pomoć konzervatorske službe Muzeja radi očuvanja i restauracije skulptura i crteža koji su dospeli u školu nakon prodaje kuće akademske vajarke Ljubice Tapavički u Tarašu. Skulpture i crteži iz kuće preneseni su u školu koja je došla na ideju da napravi spomen-sobu pomenutoj umetnici, dok je zahvaljujući stručnosti Konzervatorsko – restauratorske službe zrenjaninskog Muzeja spaseno od propadanja oko 10 skulptura, bista i portreta. Naročito se ističe gipsani predložak za skulpturu „Prelja“ koja se nalazi na platou između Rimokatoličke katedrale i Gradske biblioteke u Zrenjaninu.

Tokom maja održane su radionice konzervacije koje su realizovali konzervatori Narodnog muzeja Zrenjanin u školi u Tarašu, prilikom kojih su učenici bili uključeni u proces konzervacije predmeta. Učesnici radionica pokazali su veliku zainteresovanost za konzervatorski rad čime je i postignut cilj, a to je podizanje svesti kod dece o očuvanju umetničke baštine za buduća pokoljenja.

Formiranje spomen – sobe posvećene Ljubici Tapavički u školi u Tarašu jedan je od koraka ka očuvanju zavičajne kulturne baštine. Nove generacije koje stasavaju u ovoj školi imale bi kontinuiranu edukaciju o značaju čuvanja i prezentovanja umetničkih dela.

Inače, ova obrazovna ustanova, koja predstavlja izdvojeno odeljenje elemirske škole, neguje sećanje na vajarku Ljubicu Tapavički organizujući susrete učenika i umetnika koji vode poreklo iz Taraša ili žive u selu.

Ljubica Tapavički (1925-2006) pripada generaciji naših posleratnih vajara. Rođena je u Tarašu, pohađala je gimnaziju u Zrenjaninu, a završila Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Sretena Stojanovića i Ilije Kolarovića. Na istoj akademiji je okončala i postdiplomske studije. Više od dve decenije radila je kao likovni pedagog. Iako je živela u Beogradu ostala je čvrsto vezana za zavičaj. U Tarašu je imala svoj drugi dom i tu je provodila najlepše dane. Vezanost za rodni kraj je posebno iskazala 1982. godine kada je Zrenjaninu poklonila dvadeset svojih radova. Poklon se čuva u zrenjaninskom Narodnom muzeju i delom je izložen na stalnoj postavci. Izradila je i niz spomen-bista u Beogradu, Zrenjaninu, Smederevskoj Palanci, Tarašu, Melencima, Elemiru…