Mužjak bele rode Prvoje i ove godine prvi doleteo u Taraš
Iz Taraša je stigla lepa vest – došao je Prvoje, roda koja se već 13 godina zaredom prva vraća u ovo selo nadomak Zrenjanina.
Podeli vest:
Mužjak bele rode Prvoje sleteo je u Taraš 22. februara, nedelju dana kasnije nego lani. Najraniji dolazak Prvoja zabeležen je upravo prošle godine, kada se vratio 15. februara, dok je ranijih godina dolazio krajem ovog meseca.
– Prvoje ima već dosta godina, nije više tako mlad, i svi smo strepeli da li će se uopšte vratiti. Mnogi meštani sela su bili presrećni kada su ga ugledali – kaže Aleksandra Marovac Cucić, iz Udruženja građana „Taraške rode“.
U selu redovno vode evidenciju o brojnosti ovih ptica i svake godine ih bude između 30 i 33 para. Bilo je godina i kada je populacija spadala na 26 – 28 parova, ali bi im brojnost opet porasla.
Žitelji Taraša, inače, 2015. godinu će pamtiti po tome što je nemačka Fondacija za zaštitu prirode „EuroNatur“ njihovo mesto proglasila za Evropsko selo roda. Kandidaturu je podnelo Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, a prethodnih deset godina ovu titulu dobijala su naselja u Hrvatskoj, Mađarskoj, Rumuniji i Makedoniji.
To nije iznenadilo bolje poznavaoce prilika, jer je Taraš selo na zrenjaninskom području sa jednim od najvećih staništa belih roda u Potisju. Gotovo na svakom taraškom električnom stubu nalazi se aktivno gnezdo, zbog čega je prethodnih godina organizovana i manifestacija „Dan taraških roda“.
PROČITAJTE JOŠ: PRESTANI DA BROJIŠ KALORIJE: OSETI UKUS NAJSLAĐE ZABAVE NA BALKANU!
Ornitolozi objašnjavaju da su razlozi za ovako brojnu koloniju roda odlični uslovi za ishranu na slatinskim i stepskim livadama u obližnjem Specijalnom rezervatu prirode „Okanj bara“, ali i u brojnim forlandima i mrtvajama Tise.
Ornitolozi su se svih ovih godina trudili i da rodama u Tarašu obezbede sigurna mesta za gnežđenje, budući da se najveći broj parova gnezdi na električnim stubovima. Ta akcija je, uz pomoć Elektrovojvodine, počela još 2005. godine i podrazumevala je postavljanje platformi na dalekovodima, konstruisanih tako da izdignu gnezda pola metra iznad niskonaponskih vodova. Time se sprečava prespajanje žica građom gnezda, što može dovesti do havarije u elektro-energetskom sistemu u vlažnom periodu godine, ali često i do stradanja roda.
Podeli vest:
