Malo sela u opštini – prednost u organizovanju zdravstvene službe
Opština Nova Crnja ima šest naseljenih mesta, što je prednost u organizovanju zdravstvene službe. – Nemamo mnogo sela, pa uspevamo da relativno dobro pokrijemo seoske ambulante. U pet mesta – Aleksandrovu, Novoj Crnji, Vojvodi Stepi, Radojevu i Srpskoj Crnji lekar radi svakog dana prepodne, od 7 do 15 časova. U Srpskoj Crnji ambulanta radi […]
Opština Nova Crnja ima šest naseljenih mesta, što je prednost u organizovanju zdravstvene službe.
– Nemamo mnogo sela, pa uspevamo da relativno dobro pokrijemo seoske ambulante. U pet mesta – Aleksandrovu, Novoj Crnji, Vojvodi Stepi, Radojevu i Srpskoj Crnji lekar radi svakog dana prepodne, od 7 do 15 časova. U Srpskoj Crnji ambulanta radi ceo dan, tako da lekar u popodnevnoj smeni pokriva hitne slučajeve u selima. Zato što imamo manje od 10.000 stanovnika nemamo pravo na hitnu službu, nego smo to rešili na ovaj način. U Tobi, lekar radi tri puta nedeljno od 7 do 12 časova. Toba je najmanje selo, a procena je da u njemu živi oko 500 stanovnika – kaže za portal zrenjaninski.com direktorka Doma zdravlja Srpska Crnja dr Danica Vučurević Đukin, i dodaje da imaju i dva lekara koji govore mađarski, zbog strukture stanovništva.
Apoteka u Srpskoj Crnji radi od 7 do 21 sat, a u Novoj Crnji i Aleksandrovu po četiri sata.
– Za sada imamo dovoljno lekara, medicinskih sestara i biohemičara ali, na žalost, većina ih ne živi u selu. To je potencijalni problem. Život na selu nije privlačan mladim, obrazovanim ljudima. Nije, na žalost, više privlačan nikome. Uvek postoji opasnost da nas neko od lekara ili sestara napusti, a ne znam ko bi umesto njih došao. O tome bismo svi trebali da mislimo – ističe Vučurević Đukin.
Ona smatra da bi medicinski radnici došli na selo ako bi dobili stanove, ili neku drugu stimulaciju, i ukoliko bi se poradilo nešto na društvenom i kulturnom životu.
– Jedno vreme, tamo pedesetih godina, lekari i medicinske sestre koji su radili na selu imali su dodatak na platu. Stanovništvo u našoj opštini je sve starije, a može da se desi da se smanji broj lekara i sestara. To su sve stvari o kojima valja razmišljati – zaključuje dr Danica Vučurević Đukin.