IZVRŠITELJ NAPLATIO 50.000 DINARA PENZIONERU KOJI JE ZA VODU DUGOVAO DESET PUTA MANJE!

NOVI BEČEJ – Jednom penzioneru iz Novog Bečeja, javni izvršitelj nedavno je „ispostavio račun“ od 50.000 dinara na ime komunalnog duga koji je iznosio svega 5.000 dinara.

Kako za Mrežu 21 kaže advokat Radoslav Čokić, u pitanju je „pljačka“ društvenih slojeva sa niskim primanjima, dok su nosioci „krupnog“ kapitala uglavnom pošteđeni.

– Javni izvršitelj preko Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje saznaje da je dužnik penzioner, a i pored toga on traži podatke čije izdavanje košta mnogo, poput potvrde o posedovanju vazduhoplova ili plovnih objekata. Tako su napravljeni ogromni troškovi, a penzioneru koji i nije znao za čitav postupak skinuto tri četvrtine primanja – priča ovaj advokat.

Mišljenje javnosti o javnim izvršiteljima, odnosno notarima je mahom slično, negativno. Građani smatraju da su njihove profesije uvedene u pravosudni sistem kako bi se još više „upropastio“ i ovako već siromašan narod, a većina ima strah da za potencijalno dugovanje koje naprave, mogu izgubiti i osnovna sredstva neophodna za život.

Kao najčešći argument za opravdanost osnivanja i samog postojanja profesije javnih izvršitelja navodila se ekonomska stimulacija – oni koji dobijaju pare po odrađenom poslu radiće bolje i efikasnije. Ipak, kako opravdati drastičan slučaj penzionera koji je dugovao 5.000 dinara za vodu, a potom mu je ispostavljen račun javnog izvršitelja čiji su troškovi deset puta veći od samog duga.

Kako ističe javni izvršitelj Dragan Dragović, tarife su definisane Pravilnikom, a propisane od strane Ministarstva pravde.

– Pojedini izvršitelji koriste pravilnik, pa tarifiraju sve. Ipak, oni tu ne krše zakon, ali smatram da je u pitanju preterivanje, te da treba voditi računa o ekonomskoj situaciji naroda i ne tarifirati svaku stavku. Kako dodaje, sudovi u velikim gradovima su imali veliki broj starih predmeta. – Kada smo počeli sa radom, sudovi u Beogradu su imali 2 miliona nezavršenih predmeta. Jedini način da se to reši bilo je uvođenje izvršitelja – smatra on.

S druge strane, Vrhovni kasacioni sud je 2015. godine odao priznanje Osnovnom sudu u Bečeju proglasivši ga najefikasnijim u Srbiji, a broj starih predmeta se u proteklih godinu dana smanjio za oko 25 posto, tako da su rezultati ove institucije, u najmanju ruku – izvanredni. Prema rečima jedinog sudskog izvršitelja iz Novog Bečeja Radašina Radovića, poverenje naroda je ipak, većinom, na strani države.

– Poverioci su do juna imali obavezu da se izjasne da li žele da im stare predmete sprovode sudovi ili javni izvršitelji. U Novom Bečeju se 99 posto poverilaca izjasnilo kako žele da im izvršenja sprovodi sud.

Radović naglašava da je veoma važno povući jasnu granicu i utvrditi distinkciju pojmova „sudski izvršitelj“ i „javni izvršitelj“, dodajući da su javni izvršitelji nosioci javnih ovlašćenja na koje je prenet deo nadležnosti sudova u izvršnom postupku. Javni izvršitelji, pored sprovođenja izvršenja, imaju ovlašćenja i da odlučuju u postupku i donose pojedine odluke, kao što to mogu i sudije.

Oni sprovode sva izvršenja koja su do sada mogli da sprovode i sud i izvršitelj, izuzev onih u porodičnim sporovima i vraćanju zaposlenog na rad, za šta će i dalje biti isključivo nadležan sud. Javni izvršitelji svoju „platu“ obezbeđuju odrađenim poslom, dok sudski izvršitelj ima fiksnu platu. Pored svega toga, kontrole nad sudskim izvršiteljima su daleko rigoroznije.

– Po povratku sa terena, imam obavezu da istog dana predam predmet sudiji. Ukoliko u mom radu postoji određeni propust, on se odmah ispravlja. Pored toga, sudski izvršitelj ne donosi nikakve odluke, već radi po naredbi sudije – priča Radović za Mrežu 21.

Javni izvršitelj Dragan Dragović naglašava kako novi zakon predviđa i veću zaštitu dužnika, jer se kao pravno sredstvo uvodi i žalba koja nije bila predviđena u važećem zakonu. Dužnik ima veća prava ukoliko izvršitelj načini neke propuste. U skladu sa novim zakonom, sud će prethodno morati da utvrdi da li su ispunjeni uslovi da se neko izvršenje sprovede, odnosno da li su opravdani zahtevi poverioca, a nakon toga se predmet dostavlja izvršitelju da sprovodi prinudnu naplatu.

– Postoje vrlo jaki instrumenti kontrole rada javnih izvršitelja kada automatski i ukoliko ima potrebe deluje Ministarstvo pravde – navodi Dragović.

Sem izvršitelja, na lošem glasu su i notari koje građani najčešće povezuju sa „paprenim tarifama“ koje naplaćuju za svoje usluge.

Od samog početka, primenu Zakona o javnom beležništvu pratile su nedaće i brojne kontroverze rasprostranjene među građanima, ali i među stručnom javnosti. Četvoromesečni štrajk advokata u jesen 2014. godine potpuno je blokirao srpsko pravosuđe i okončan je kada su novim izmenama Zakona ispunjeni svi njihovi zahtevi, posebno jer im je ponovo dozvoljeno da sastavljaju kupoprodajne ugovore, a što im nije dozvoljavo Zakon o notarima iz 2014. godine. Dve godine kasnije, Javnobeležnička komora Srbije navodi da su notari završili gotovo milion javnobeležničkih akata.

Ipak, tarifa javnih beležnika, znatno je viša nego što je bila u sudovima i zbog toga su često na meti kritika stručne javnosti. Advokat Radoslav Čokić smatra da su notari civilizacijska tekovina, ali da su loše rešenje za Srbiju.

– Mišljenja sam da su notari osnovani kako bi se na bolji način uzeo novac i da se na lažan način rasterete sudovi. To su svojevremeno radili ljudi pod kontrolom sudija, iskusni administrativni radnici. Sve što je pruženo notarima, moglo je da se pruži i sudovima i bilo bi jeftinije za građane.

U svakodnevnom životu namirivanje potraživanja daleko je od jednostavnog. Ipak, dug je dug i mora da se vrati, a profesija javnih izvršitelja i notara navodno je ustanovljena kako bi se poboljšao pravosudni sistem, rasteretili sudovi i svakako, naplatili dugovi. Ipak, kako to da ih onda građani uglavnom zovu „uterivačima dugova“, a njihov posao opisuju kao „brutalan“?

Ovaj tekst je napisan u okviru projekta „Mreža 21“, koji finansira Evropska unija, a koji sprovodi Radio 021, u saradnji sa portalom zrenjaninski.com.