Građani primetili seču šume u blizini puta, proverili smo o čemu se radi

Imajući u vidu činjenicu da na teritoriji Vojvodine šume zauzimaju tek šest odsto površina, a da je srednji Banat najmanje pošumljena regija u Evropi, svaka obimnija seča drveća privuče pažnju i izazove zabrinutost u javnosti. Tako su se našoj redakciji obratili čitaoci koji su primetili seču u blizini magistralnog puta Zrenjanin – Novi Sad.

Rukovodilac Šumske uprave Zrenjanin Mirko Đurđević objašnjava za portal zrenjaninski.com da su radnici Javnog preduzeća „Vojvodinašume“ trenutno angažovani u odsecima „Mužljanski rit“. To je lokacija iza starog aradačkog puta, oko kilometar i po udaljena od puta Zrenjanin – Novi Sad, a seče se na površini od 24,84 hektara.

PROČITAJTE JOŠ: Ubrzajte rešavanje problema: Medijacijom do poštovanja ljudskih prava

Kako saznajemo, u ovom konkretnom slučaju seča je neophodna, jer je šuma dostigla svoju zrelost, pa je potrebno obnoviti je.

– Seče predstavljaju deo procesa gazdovanja šumama koji je održiv. Zamislite jedan održiv krug koji se okreće i nikad se ne zaustavlja. Obnovili smo šumu, odosno staru i fiziološki zrelu smo zamenili mladom. Na taj način smo dobili ekološki efikasniju sastojinu, jer mlada šuma raste, stvara biomasu, vezujući na taj način ugljenik i oslobađajući kiseonik. Time doprinosi smanjenju negativnog efekta staklene bašte – objašnjava Mirko Đurđević.

Zrela i prezrela šuma nije ekološki efikasna kao mlada. Đurđević napominje da je važno prostorno i vremenski, ravnomerno i blagovremeno, obnavljati šumu kako bismo imali „ravnomeran raspored šuma svih starosti“.

– Kad se ovako radi, imamo vitalne i zdrave šume koje daju ekološki i ekonomski maksimum. Blagovremenom sečom iskoristi se drvo koje je jedini ekološki prihvatljiv materijal za dalju industrijsku preradu. Dakle, plasirali smo drvo prema društvu na dalje postupanje stvarajući ekološku i ekonomsku korist. To je najbolji primer zelene ekonomije – naglašava Đurđević.

Šume zauzimaju malu površinu u srednjem Banatu

Na jesen, na potezu gde se sada seče, biće ponovo posađena topola, a za desetak godina ova lokacija bi mogla da izgleda onako kako je izgledala pre seče. Inače, pre dve godine, na lokaciji pored puta Zrenjanin – Novi Sad, obavljena je seča na površini od 18,95 hektara. Ta površina je u većem delu pošumljena topolom, a na manjem delu posejan je hrast lužnjak.

Inače, kada je reč o srednjem Banatu, najmanja pošumljenost je u opštini Sečanj, tek 0,37 odsto. Sledi opština Žitište sa 0,45 odsto površina pod šumom, opština Novi Bečej sa 0,80 i opština Nova Crnja sa 0,81 odsto. Najveća pošumljenost u srednjem Banatu je na teritoriji grada Zrenjanina – 2,60 odsto.

Javno preduzeće „Vojvodinašume“, odnosno Šumsko gazdinstvo „Banat“ u Pančevu, kom pripada uprava u Zrenjaninu, postavili su prioritet da se poveća pošumljenost u srednjem Banatu.

– Od 2001. godine pa do danas podignuta su 732 hektara novih šuma. Uglavnom su to šume hrasta lužnjaka, a manjim delom su šume poljskog jasena i topole. Šumska uprava Zrenjanin svake godine poveća pošumljenost srednjeg Banata, a nove površine pod šumom kreću se između 20 i 60 hektara – ističe Mirko Đurđević.

Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.