BELO BLATO ZBOG NEOBIČNOSTI SVE VIŠE PRIVLAČI PAŽNJU

BELO BLATO – Mirno i pitomo, Belo Blato se naizgled nimalo ne izdvaja od ostalih banatskih sela. Mada, pretenduje da postane turističko mesto.

Smešteno na obodu Specijalnog rezervata prirode „Stari Begej – Carska bara“, Belo Blato zbog svoje neobičnosti sve više privlači pažnju ljubitelja seoskog turizma i prirode. Ne baš u onoj meri u kojoj to zaslužuje, ali valjda će vremenom i to da se desi. Ovo je verovatno jedno od najsiromašnijih sela na teritoriji grada Zrenjanina. Uprkos tome, meštani se trude da ga predstave kao idilično mesto, što, zapravo, i jeste.

Po računici ornitologa, u Belom Blatu najviše je roda po kućnom krovu. Zato je pre nekoliko godina inicirano da se u slavu života i rađanja jedan dan u godini posveti upravo ovim pticama, prvim komšijama ovdašnjih žitelja. Poznato je da se puno pažnje polaže i na očuvanje ekologije jer se smatra da je upravo ona jedan od vodećih preduslova za razvoj ruralnog turizma kojem se godinama stremi.

Zaštitni znak Belog Blata, nema sumnje, jeste i proizvodnja trske. Kad zimi sva sela utihnu, u ovom se, negde iz daljine, čuju povici. Poneki stih stare panonske pesme se otpeva, a para se diže iznad kosaca. Tad Beloblaćani seku trsku i denu je u kupe, a druga grupa tovari i nosi na sigurno i suvo mesto. Žetva, rekao bi neko, kad joj vreme nije, ali za Beloblaćane ovo je vreme ozbiljnih radova. Trska se po hladnoći najbolje seče i smuca i zima je upravo period intenzivne kosidbe. Radnici trsku seku uglavnom ručno, uz pomoć alata zvanog đalaska. Vezuju je u snopove, posle čega se prevozi do radionica za preradu. Prerađivači, zatim, trsku klasiraju po dužini, koja dostigne i pet metara, te od nje prave krajnji proizvod – štukatur, termoizolaciju, trščane krovove, suncobrane, paravane i druge artikle. Za razliku od nekih inostranih zemalja, gde se trska namenski gaji već godinama unazad, u Belom Blatu ona predstavlja korovsku biljku. I bez obzira na to što je na banatskom tlu samonikla, baš ovdašnja važi za jednu od najkvalitetnijih.

Gde su u svemu ovome mladi, pitali smo Milana Nedeljkova, društvenog hroničara i direktora Osnovne škole „Bratstvo jedinstvo“ u Belom Blatu.

– Mladi u Belom Blatu, kao uostalom i u drugim ruralnim sredinama, nemaju baš dobru perspektivu. To nije neka politička priča, jednostavno nema ozbiljne privredne aktivnosti u okruženju, koja bi im bila potpora. S druge strane, u našem ataru nema plodne zemlje, to su uglavnom šesta ili sedma kategorija zemlje i trstici, tako da se ne može govoriti o ozbiljnoj i naprednoj poljoprivrednoj proizvodnji i uključuvanju mladih u taj proces – objašnjava Nedeljkov i dodaje da su, što se tiče poljoprivrednih aktivnosti, mladi u njih uključeni u onoj meri koliko su njihovi roditelji „moćni“ u toj delatnosti.

Ovde postoje i neke projektne aktivnosti u sferi ruralnog turizma i organske proizvodnje hrane, na kojima je dosad dosta toga urađeno, ali u ovom momentu one se ne mogu posmatrati kao održiva radna perspektiva za mlade.

– Inače, naši omladinci su dosta aktivni u društvenom životu sela. Bezmalo su uključeni u sve aktivnosti na lokalu, imaju i svoje specifično udruženje – „Beloblatski nezavisni omladinski klub“ (BENOK). Imaju naglašeno humanističko delovanje, a uključeni su i u sve ostale sadržaje kao što su manifestacije, obeležavanje značajnih datuma, promo aktivnosti i slično – navodi Nedeljkov, uz napomenu da one podrazumevaju negovanje kulturnog nasleđa svih naroroda ove multietničke sredine.

Nažalost, u poslednje dve – tri godine značajna su migratorna kretanja ljudi, naravno i mladih, te se može govoriti o velikom odlivu omladine u zemlje Evropske unije.

– Nema tu neke filozofije jer, što kažu mnogi, nema patriotizma sa praznim stomakom – zaključuje Milan Nedeljkov.