BAŠ JE STEGLO, HLADNOĆA PRISTIŽE SA SVIH STRANA

BELO BLATO – Da je hladno, jeste. Baš je steglo. Sa svih strana hladnoća pristiže. Sreća što smo malo ispod, kao skriveni, pa sa dolme i ne dopre sva zima do nas. I da se ne žalimo previše, al’ sneg nam fali. Ne samo deci zbog igre i zimske idile. Jer, ovo što je napadalo, vetar je već oduvao.

A golomrazica je najgora. I za useve i za putnike, pogotovo za radnike. Nekako dođe kao brijanje na suvo. Pa boli. Pokatkad čak i ujeda. Još kad i severac dune, da ne izađeš iz kuće. Što bi stari rekli: „Vreme ni za kera isterati“!

Oni koji imaju dovoljno ogreva stisnu se uz pećku. Banak tad postaje prava oaza zimske održivosti. A zapećak skrovito mesto za najmlađe. Tu se i nešto nauči od onih koji i dalje rado pričaju. Pa sve tako dok se oči same ne počnu sklapati. A san je delotvoran za svakoga. Kad se probudimo nekako je sve drugačije. I nedaće prošle se samo kroz sećanja promaljaju. Malo iskrivljena i rastresita. Kao da nisu naša, posebno ako su bila strašna. Tako se najlakše oslobađamo od njih. U zapećku. Ko ga još ima. Oni koji ga nemaju mogu pozajmiti od nas. Na kratko. Da osete svu lepotu prošlih uspomena njihovih baka i deka.

Tekst i foto: Milan Nedeljkov