BANATSKE MISTERIJE: KRIVO DRVO ISPUNILO HILJADE LJUBAVNIH ŽELJA

RADOJEVO, ŽITIŠTE – Predusretljivi stranci od mnogih svetskih mitova i legendi napravili su pravi biznis. Dovoljno je pogledati susede Rumune i videti da su priču o grofu Drakuli i vampirima uzdigli na nivo značajne turističke ponude, pa danas mnogi putnici iz celog sveta hrle u Transilvaniju kako bi obišli dvorce Vlada Cepeša i na licu mesta čuli detalje o životu najpoznatijeg krvopije.

Nama, međutim, očigledno fali ideja, energije i novca da bi se ugledali na svet. Samo u srednjem Banatu ima više potencijalnih „mamaca“ za turiste, obavijenih misterijom, ali niko od ovdašnjih turističkih poslenika nije se setio da ih iskoristi. Za priču o vampiru Milošu, negdašnjem meštaninu Radojeva, sela u opštini Nova Crnja, mnogi su čuli, čak i van granica Srbije. Radojevo je, naime, ušlo u svetsku literaturu o misterijama i do danas neverovatnim slučajevima vampirizma u svetu i bez obzira šta je prava istina o nastanku storije o banatskom krvopiji, činjenica je da bi u novocrnjanskoj komuni mogli da je iskoriste za privlačenje ljubitelja misticizma. Više o tome možete pročitati ovde. 

Slično je i sa Žitištem koje bi pažnju turista moglo da skrene spomenikom prirode „Krivo drvo“, jedinim stablom koje ne raste u vis, nego horizontalno, a koje se nalazi u „Deda Jockovom parku“, u centru varoši.

Legenda kaže da je park, s početka 19. veka, podigao plemić Antal Kiš, navodno zbog ljubavi. Kiš se, po predanju, zaljubio u jednu veoma lepu, ali ubogu devojku iz Žitišta. Nemogavši da kruniše tu strast, u spomen lepoti i ljubavi on je zasadio park, ali ne običan, nalik ostalima u Banatu, već sa drvećem koje je sakupio po celom svetu. Među stablima se po svojoj lepoti izdvojio jasen koji nije rastao uvis i širio grane već se rasprostirao horizontalno. Odmah su ga prozvali „krivo drvo“, ali samo je Antal znao da to nije slučajnost, već da je u pitanju spomenik njegovoj nesrećnoj ljubavi. Priča se da je često, dok je živeo u Žitištu, dolazio do drveta i dugo sedeo, kao da je na taj način želeo da zaboravi ili oplače ženu svog života.

Ipak, njegove suze nisu bile uzaludne jer narod ovog kraja tvrdi da je, verovatno zbog tolikih emocija, krivo drvo počelo da pomaže onima koji mole za ljubav. Od davnina se veruje da, ne samo neobični jasen, već i ceo park donose sreću. Kažu da je najbolje doći do stabla, sesti na njega i onda mu šapatom, kao najboljem prijatelju, poveriti tajnu. Priča se da se čudesno drvo u Žitištu hrani lepim željama, naročito ljubavnim, te da ga one štite od starosti i propadanja. Ali, i da je ovo drvo spojilo mnoge momke i devojke i ispunilo na hiljade ljubavnih želja. Još kad bi ga lokalna samouprava u Žitištu popularisala i od njega napravila turistički brend, gde bi sreći bio kraj.