Srbijom se šire protesti protiv Rio Tinta i iskopavanja litijuma
Nekoliko dana uoči najavljenih protesta protiv Rio Tinta u Beogradu i drugim najvećim gradovima Srbije, Arhiv javnih skupova je uradio analizu svih dosadašnjih 28 održanih protesta, na temelju procene njihove posećenosti u lokalnim okvirima.
Sve procene su urađene pojedinačnim brojanjem sa fotografija i video snimaka koje su objavljivali organizatori i učesnici protesta protiv Rio Tinta na društvenim mrežama ili su ih slali direktno Arhivu javnih skupova, navodi se u saopštenju dostavljenom redakciji portala zrenjaninski.com.
Za potrebe istraživanja odziva lokalnog stanovništva korišćena je relativna veličina ovih protesta, odnosno procenat lokalnog stanovništa koji je na njih izašao. U prikazu ovih rezultata to je ilustrovano tako što je za svako mesto navedeno i koliko bi takav odziv iznosio u Beogradu, srazmerno broju stanovnika.
– Rezultati ovog istraživanja nedvosmisleno govore o tome da se radi o najsnažnijem protestnom pokretu u novijoj istoriji Srbije. Tokom poslednjih nekoliko decenija u Srbiji je bilo nekoliko protestnih serija koje su se odvijale u celoj zemlji: protiv izborne krađe 1996/97, pred pad Miloševića, protesti „1 od 5 miliona“ i prošlogodišnji protesti protiv nasilja. Međutim, ovako masovan odziv van Beograda, pogotovo u manjim mestima, nije zabeležen za više od tri decenije koliko je Arhiv javnih skupova pokrio svojim istraživanjima – navodi direktor Arhiva javnih skupova Aleksandar Gubaš.
PROČITAJTE JOŠ: Da li država ukida premije za mleko? Hitno se oglasilo Ministarstvo poljoprivrede!
Na to, dodaje on, ukazuju sledeći podaci:
– Čak deset protesta protiv Rio Tinta koji su dosad održani u manjim mestima van Beograda imalo je četvorocifren broj učesnika.
– U pet mesta (Mionica, Osečina, Rekovac, Bogatić i Kosjerić) na proteste je izašlo više od petine lokalnog stanovništva, a u Mionici i više od trećine.
– U pogledu odziva lokalnog stanovništva, čak 20 od ovih 28 protesta bilo je veće od najvećih protesta protiv nasilja održanih prošle godine u Beogradu.
– U odnosu na broj stanovnika grada u kome su održani, 13 protesta je bilo proporcionalno veće i od 5. oktobra 2000.
– Ovi rezultati postaju još impresivniji ako se ima na umu da su ovi protesti organizovani bez ikakve stranačke infrastrukture i da su ih u mnogim slučajevima iznele lokalne grupe aktivista bez nekog bitnijeg iskustva u organizaciji masovnih protesta – naglašava Gubaš.
Gledano prema relativnoj veličini, dosadašnja situacija izgleda ovako (broj ispred zagrade označava broj učesnika u tom mestu, a broj u zagradi označava ekvivalent u Beogradu, srazmerno broju stanovnika):
- Mionica 550 (479.000);
- Osečina 750 (380.000);
- Rekovac 400 (364.000);
- Bogatić 1.450 – 1.500 (273.000 – 282.000);
- Kosjerić 750 (278.000);
- Bresnica 220 (235.000);
- Rača 350 – 400 (205.000 – 234.000);
- Šabac 7.000 – 7.500 (190.000 – 203.000);
- Loznica 3.200 – 3.500 (180.000 – 200.000);
- Ljig 400 (179.000);
- Požega 1.300 (145.000);
- Topola 470 (142.000);
- Krupanj 400 (134.000);
- Ub 500 (104.000);
- Aranđelovac 1.500 (91.000);
- Mladenovac 1.400 (87.000);
- Koceljeva 280 (83.000);
- Arilje 350 (73.000);
- Kraljevo 2.700 (61.000);
- Valjevo 2.500 (60.000);
- Raška 300 – 320 (49.000 – 52.000);
- Pančevo 2.500 (40.000);
- Barajevo 260 (39.000);
- Smederevo 1.300 – 1.400 (30.000 – 33.000);
- Paraćin 380 (24.000);
- Grocka 100 (17.000);
- Negotin 170 – 180 (16.000 – 17.000);
- Bor 200 (9.500).
Posebno je značajno to što se procenat učešća lokalnog stanovništva dramatično povećava u slučaju manjih naselja koja su bliže planiranoj zoni rudarenja litijuma. To govori da strah i uznemirenost stoje kao snažni motivatori iza ovako ogromnog odziva meštana.
PROČITAJTE JOŠ: Traže se radnici za rad na benzinskim stanicama u Melencima i Zrenjaninu
– Očigledno je da se u slučaju ove serije protesta protiv Rio Tinta radi o seizmičkom procesu na nivou čitave Srbije, a pogotovo u pojasu predviđenom za eksploataciju nalazišta litijuma. Proces ovolike magnitude nemoguće je ignorisati, a niti ugasiti medijskim spinovanjem i kampanjama – zaključuje Aleksandar Gubaš.
Subota 10.08 u 19h, Beograd. Izadjite, pokažite bar malo volje.