Dosadašnji pristup rešavanju problema nelegalne gradnje nije dao željene rezultate

U tekstu koji je objavio NALED stoji da se godišnje reši oko 1.500 predmeta, dok isto toliko novih nastane.

Rešenje nudi i Siva knjiga NALED-a gde se kao jedan od prvih koraka ističe uspostavljanje Jedinstvene evidencije nelegalno građenih objekata i podnetih zahteva za ozakonjenje, koja bi putem digitalne platforme bila dostupna svim građanima na uvid.

Evidencija treba primarno da obuhvati oko dva miliona objekata koji čekaju na ozakonjenje i sve podatke i dokumenta neophodna za okončanje postupka, radi lakšeg uvida i dopune od strane građana, ali i efikasnije kontrole nadležnih organa.

PROČITAJTE JOŠ: FOTO: Spas u vrelim danima – prodaje se odlična vikendica uz Dunav

Ujedno, ta evidencija bi omogućila da se kontinuirano analiziraju zahtevi i problemi koji se javljaju u njihovom rešavanju, kako bi se efikasnije postupalo u budućnosti.

Centralizacijom sistema i uspostavljanjem portala za informisanje javnosti dodatno će se smanjiti prostor za korupciju u ovoj oblasti, smatraju u NALED-u.

– Milioni građana danas koriste nelegalne objekte za život ili rad, ali te objekte ne mogu da prometuju, da ih stave pod hipoteku, da bi dobili kredit, niti mogu u tim prostorima da registruju proizvodnu ili poslovnu delatnost. Ti objekti imaju mnogo manju vrednost, a pojedini nemaju ni uslove za priključenje na komunalnu infrastrukturu, pa nemaju ni vodu ni struju – kaže programska direktorka NALED-a Jelena Bojović.

Bojović naglašava da je velika većina podnela zahtev za legalizaciju, ali se na rešavanje tih zahteva čeka godinama. Zato je, prema njenim rečima, važno da se kompletna procedura što pre digitalizuje i da se svi koji su uključeni u ovaj proces uvežu u jedan centralizovani sistem, koji bi bio nalik portalu za izdavanje građevinskih dozvola.

– Tako bi se na jednom mestu sve završavalo – tu bi bili registrovani svi već podneti zahtevi, tu bi se podnosili novi zahtevi, obavljala razmena dokumenata između državnih organa uključenih u ovaj postupak i građana, omogućilo praćenje predmeta, uplate takse za ozakonjenje i prijave poreza, pa sve do finalnog upisa u katastar – objašnjava Jelena Bojović.

NALED naglašava da je jedan od ključnih razloga za neefikasnost procesa legalizacije u Srbiji nedostatak kapaciteta lokalnih samouprava, zbog čega se predlaže da se u posao utvrđivanja prava svojine i konvalidacije uključe i posebno formirane komisije od predstavnika pravosudnih i ostalih relevantnih profesija uključujući i javne beležnike. Takođe, sam postupak je previše složen i zavisi od uključenosti velikog broja različitih organa.

Da bi objekat bio ozakonjen, on mora ispunjavati određene prostorne i urbanističke uslove, mora se dokazati vlasništvo nad objektom, odnosno odgovarajuće pravo na zemljištu. Preporuka NALED-a je da se važeći propis izmeni i postupci razdvoje tako da upis prava svojine ne zavisi od urbanističkih uslova. Pitanje usklađenosti sa planskim dokumentima rešavalo bi se upisom zabeležbe, kojom se konstatuje da objekat nije građen u skladu sa prostornim i urbanističkim uslovima, a budući kupci bili bi informisani o pravnim nedostacima tako upisanog objekta.

PROČITAJTE JOŠ: FOTO: Prodaje se renovirana salonska kuća na veoma atraktivnoj lokaciji

Takođe, 2,7 miliona nepokretnosti pripadaju tzv. „delimično regulisanom tržištu“, imaju građevinsku dozvolu, ali nemaju upotrebnu ili ne postoji potpuna dokumentacija kako bi se upisale u katastar. Za ovakve objekte potrebno je utvrditi pretpostavljene vlasnike, na osnovu svih dostupnih dokaza i sprovesti upis.   

– Moguće je napraviti različita pravila za određene pravne situacije kako bi se masovni upis realizovao. Na primer, ukoliko je podnosilac zahteva za ozakonjenje objekta ujedno i vlasnik zemljišta, u katastru se proveri da li se JMBG poklapa i na osnovu toga se izvrši upis bez odlaganja. Posebna pravila moguće je odrediti i za mnoge druge situacije, kao kad imamo da je podnosilac zahteva samo jedan od suvlasnika zemljišta ili za ozakonjenje objekata za koje je izdata građevinska dozvola, ali nije dobijena upotrebna, za infrastrukturne objekte i slično – zaključuje Jelena Bojović.

Izvor: NALED

Kliknite na ovaj link i zapratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu