ZVUČI NEVEROVATNO, ALI JE TAKO: Neka sela nemaju fudbalske klubove

ZRENjANIN – Narodna legenda kaže: svako selo da bi bilo mesto za život mora da ima školu, crkvu i fudbalski klub. Zato gotovo neverovatno zvuči podatak da se u nekoliko sela fudbal više ne igra.

– Fudbalski klub u selu ne postoji od 2000. godine – kaže za portal „Zrenjaninski“ Bojan Oprin, predsednik Sportskog društva u Jankovom Mostu. – Jednostavno, klub koji je postojao prestao je sa radom, zapušteni su i teren i svlačionice. Sada bi bilo veoma teško ponovo podići klub, jer to mnogo košta. U selu se igra mali fudbal, učestvujemo na turnirima i u našoj zemlji, ali i u inostranstvu. I sportski klub koji još postoji je stonoteniski klub veterana.

Slična situacija je i u Tomaševcu, koji praktično od 2008. godine nema seoski fudbalski klub.

– Imali smo jedan od najstarijih fudbalskih klubova na ovom prostoru, formiran je bio 1926. godine – ističe Aleksandar Rudić, član Saveta Mesne zajednice. – Ne umem da objasnim zašto je prestao da postoji. Bio je jedan pokušaj da ponovo počne sa radom 2011. ali nije uspelo. Sada bi bilo jako teško. Praktično bi trebalo krenuti od najmlađih uzrasta koji onda vremenom stignu do seniorske ekipe, ali nema više ni dece koja bi ga igrala, a bogami ni para.

Tomaševac je, inače, slovio za selo fudbala i rukometa, šaha i rvanja. Od svih tih sportova u selu ne postoji nijedan klub. Jedino što se u selu još igra, i to vrlo uspešno, su banatske šore. Tradicionalni sport militara, a Tomaševčani se diče da su organizatori svetskog prvenstva u banatskim šorama i da već poslovično imaju i svetske prvake.

A selo koje je posle osam godina pauze oformilo fudbalski klub je – Taraš.

– Bilo je jako teško, ali u selu nema ničega, ni kafića ni poslastičarnice, a ima dece i mladih – veli Radica Mijatov, predsednik uprave. – Trenutno imamo 32 registrovana igrača, samo trojica su iz Elemira, sve ostalo Tarašani, i takmičimo se u Područnoj B ligi. Doveli smo trenera iz Melenaca, slušaju ga igrači, pa valjda će biti i rezultata.

Taraški fudbaleri ovu sezonu igraju u Elemiru, jer njihov teren još nije za utakmice.

– Može da se trenira, ali ne i da se igra. Sređujemo jedno po jedno, teren, svlačionice, sami radimo ko kad imam vremena i od kuće donesemo šta ko ima, četku, farbu, kreč, pa se nadamo da ćemo naredne sezone moći da na domaćem terenu igramo i utakmice. Mladi vole da igraju, stariji da gledaju, i zato je vredelo pomučiti se i napraviti klub posle tolike pauze – naglašava Mijatov.