ZORAN LUDOŠKI JE JEDAN OD NAJPERSPEKTIVNIJIH ZRENJANINSKIH TENISERA
ZRENJANIN – Zoran Ludoški jedan je od najperspektivnijih mladih zrenjaninskih tenisera. Ovaj 12-godišnjak, učenik V razreda Osnovne škole „Petar Petrović Njegoš“, reprezentativac je Srbije u svom uzrastu. Posetili smo Zorana i njegovog trenera Nikolu Mojsina na terenima Teniskog kluba „Galeb“ jednog prohladnog prepodneva. Zoran je vredno trenirao i pripremao se za međunarodni teniski […]
ZRENJANIN – Zoran Ludoški jedan je od najperspektivnijih mladih zrenjaninskih tenisera. Ovaj 12-godišnjak, učenik V razreda Osnovne škole „Petar Petrović Njegoš“, reprezentativac je Srbije u svom uzrastu.
Posetili smo Zorana i njegovog trenera Nikolu Mojsina na terenima Teniskog kluba „Galeb“ jednog prohladnog prepodneva. Zoran je vredno trenirao i pripremao se za međunarodni teniski turnir koji se sledeće nedelje održava u Ulcinju.
– Treniram već 6 godina i tenis je postao moj život – priča nam Zoran. – Svi moji dani su gotovo isti: trening i škola, učenje engleskog i gotovo da ne preostane vremena za nešto drugo. Ne žalim se, jer imam velike ambicije, priča on za portal zrenjaninski.com.
Zoran je, po nekoj porodičnoj tradiciji, sa pet godina počeo da trenira fudbal.
– Nije bio loš – priča tata Dušan – ali je posle godinu dana došao i rekao kako ne bi više fudbal nego želi tenis. I, tako je počelo. Tenis je vrlo zahtevan sport i kako je Zoran počeo brzo da napreduje, praktično se i ritam ostatka porodice prilagodio treninzima i putovanjima. Uslovi za treniranje u Zrenjaninu nisu loši, ali zimus sam, na primer, Zorana vozio u Bečej da trenira na tepihu, jer je reprezentacija nastupala u završnici kupa u Češkoj upravo na takvoj podlozi, kaže Dušan i dodaje da je tenis i skup sport i da nije lako isfinansirati treninge, putovanja, takmičenja, opremu.
– Srećom, sad imamo sponzora za rekete, pa bar to ne moramo da kupujemo – dodaje Zoranov otac.
Kad se priprema neki reprezentativni nastup, Zoran boravi u Beogradu i po nedelju i više dana. U školi mu izlaze u susret, ali onda se izgubljeno mora nadoknaditi.
– Obradovali smo se kad smo čuli da će se otvoriti sportsko odeljenje u Gimnaziji, ali od toga za sada ništa – priča Dušan.
– Želim da se bavim tenisom i uradiću šta budem morao, pa makar školovanje nastavio u inostranstvu – zaključuje Zoran.