TRENER NIKOLA VUKELIĆ GOVORI O PREDNOSTIMA BORILAČKIH SPORTOVA

ZRENJANIN – Zrenjaninac Nikola Vukelić, trener i sekrerat u klubu Banatski cvet, već 23 godine se bavi karateom. Po struci je inženjer tehnologije, a nada se da će uskoro imati i zvanje menadžera u sportu, s obzirom na to da privodi kraju studije na beogradskom DIF-u.

Nosilac je crnog pojasa trećeg stepena – 2011. godine je položio kod velikog učitelja i njegovog uzora prof. dr Vladimira Jorge. Na inicijativu učitelja počeo je sa pripremama za polaganje sledećeg stepena – majstora karatea 4. dan.

– Imao sam tu sreću da mi se karate odmah dopadne. Sećam se da sam sa tatom došao u salu i da sam tamo ugledao starije cure i momke u kimonima, sve sa crnim pojasevima. Bio sam oduševljen njihovom disciplinom i odlučio sam da se upišem u klub istog dana – priča za portal „Zrenjaninski“ Nikola Vukelić, koji je rođen 1987. godine.

Više puta je osvajao državna prvenstva (SCG) u mlađim i u kategorijama seniora, dok je 2011. na Evropskom prvenstvu u Mađarskoj osvojio bronzanu medalju u borbama, u kategoriji seniora +75 kg. Tu su i mnogi drugi uspesi. Vukelić ove godine proslavlja i mali jubilej – deceniju otkako je trener.

Kaže da je trenerski posao veoma inspirativan i da je prelep osećaj kada vidite da neko dete napreduje na svim nivoima, ne samo što se tiče karate veština.

– Izučavanjem karatea uočio sam nekoliko važnih lekcija koje mogu da pruže samo borilačke veštine, pa samim tim i karate. To je, pre svega, negovanje samodiscipline koja postupno vodi ka spoznaji sebe i okolnog sveta, ali i jačanje socijalizacije, jer deca lakše upoznaju ljude i stiču nove prijatelje kada su u sali za treniranje okruženi drugom decom sa kojom dele zajednički interes. Borilačke veštine, takođe, podstiču fizičke aktivnosti, što je veoma važno u današnje vreme kada deca sve više slobodnog vremena provode sedeći uz kompjuter, ograničena jednoličnim idejama koje degradiraju psihofizički razvoj mladog čoveka – objašnjava Vukelić i napominje da se kod dece razvija i osećaj timskog rada i pripadanja jednoj zdravoj sportskoj sredini.

Naš sagovornik ističe da je većina borilačkih veština bazirana na sistemu vrednovanja pojaseva koji prema boji označavaju stepen znanja onoga ko ih nosi. Kada dete teži svakom sledećem pojasu, ono tako uči vredne lekcije o postavljanju i postizanju svojih ciljeva.

– Nivo samopoštovanja će se uvećavati sa svakim novim napretkom na treningu, dobijanjem zasluženog pojasa i uspehom na takmičenju, a učenje borilačkih veština razviće kod deteta i osećaj za poštovanje instruktora i naprednijih vežbača – kaže Vukelić i dodaje da pogrešno viđenje borilačkih sportova i veština, kao nečega što promoviše nasilje, dolazi od filmske produkcije i marketinških poteza pojedinih profesionalnih promotera borbi.

Vukelić podvlači da, zapravo, sve prave borilačke veštine i sportovi uče decu mirnom i nenasilnom rešavanju konflikata i naglašavaju važnost izbegavanja fizičkog nasilja.