SUZE U OČIMA: EMOTIVNI GOVOR NIKOLE GRBIĆA
ZRENJANIN – Lepa vest za ponos svima, najpre braći Nikoli i Vanji Grbiću, koji su od pre neki dan tandem u odbojkaškoj „Kući slavnih“ u američkom gradu Holioku, a onda i Zrenjaninu i Srbiji. Naš proslavljeni odbojkaški as Nikola Grbić od nedelje je uvršten u besmrtne, kao član 31. klase, u „Kući slavnih“ čiji „stanar“ […]
ZRENJANIN – Lepa vest za ponos svima, najpre braći Nikoli i Vanji Grbiću, koji su od pre neki dan tandem u odbojkaškoj „Kući slavnih“ u američkom gradu Holioku, a onda i Zrenjaninu i Srbiji.
Naš proslavljeni odbojkaški as Nikola Grbić od nedelje je uvršten u besmrtne, kao član 31. klase, u „Kući slavnih“ čiji „stanar“ je od 2011. godine njegov rođeni brat Vladimir. Tako su odbojkaške legende iz Kleka ušle u istoriju i kao prva braća koja su se „uselila“ u „Kuću slavnih“ u Masačusetsu.
Nikola je, to javnost ovde dobro zna, selektor naše muške odbojkaške reprezentacije, i čovek koji je ostavio neizbrisiv reprezentativni trag kao igrač, olimpijski šampion iz Sidneja, prvak Evrope i vicešampion sveta. Do 2010. godine, kada se kao igrač oprostio od reprezentacije, upisao je 314. zvaničnih nastupa u srpskom dresu.
– Mnogo ljudi uključeno je u moju odbojkašku karijeru i trebalo bi mi puno vremena da ih sve nabrojim. Bilo je mnogo i onih od koji sam puno naučio u životu, ali i onih od kojih sam naučio kako ne treba, na sreću mnogo manje. Ovo je, pored osvajanja olimpijskog zlata, najveće priznanje koje odbojkaš može da dobije u svojoj karijeri. Osećaj je sličan onom u Sidneju, u smislu da još nisam do kraja svestan važnosti ovog događaja – rekao je Nikola na ceremoniji prijema, kojom prilikom mu je uručena plaketa i prsten.
On je posebno istakao činjenicu da su on i Vladimir prva braća među 130 članova „Kuće slavnih“.
– To je velika čast, ne samo za nas dvojicu, nego za srpsku odbojku uopšte. Žao mi je što otac Miloš nije sa nama, da podeli i ovaj momenat, ali sam siguran da bi bio ponosan na obojicu. Zahvaljujući njemu sam postao ono što sam danas, kao čovek i kao odbojkaš, i nadam se da ću biti uzor mojim sinovima, kao što je on bio meni – završio je svoje dirljivo obraćanje Nikola, sa suzama u očima.