Sportska porodica Grubanov: Sinovi i ćerka krenuli putem uspeha tate Milana

Čuveni zrenjaninski rukometaš Milan Grubanov ima razloga da bude ponosan, ne samo na svoju uspešnu sportsku karijeru, koja ga je svojevremeno odvela i u inostranstvo, nego i na svoje naslednike, koji od malih nogu pokazuju talenat za sport.

Stariji sin Simon ima 14 godina i trenira košarku u KK Petrovgrad, mlađi Maksim je dvanaestogodišnjak i igra fudbal u beogradskoj Crvenoj zvezdi, a desetogodišnja ćerka Lena posvetila se odbojci.

– Simon je ranije igrao fudbal u Bambiju, a bavio se i tekvondom. Kažu da je dobar i talentovan košarkaš. Maksim je tipičan primer pravog fudbalera, ništa drugo ga ne zanima. Ranije je bio član Bambija, pa su ga primetili na turnirima i pozvali u Crvenu zvezdu. Već drugu godinu je tamo, stalno smo na putu Zrenjanin – Beograd, što iziskuje dosta odricanja, ali sreća moje dece mi je najbitnija. Ćerka Lena raste uz dva brata, koji su sportisti, i takođe ima izražen takmičarski duh. Ide u redovnu osnovnu školu, kao i u muzičku školu, a zanima je i odbojka. Zato je upisala odbojkašku sekciju u svojoj školi. Svo troje su, inače, učenici OŠ „Žarko Zrenjanin“ – priča za portal zrenjaninski.com njihov otac Milan Grubanov.

PROČITAJTE JOŠ: NBA – Nova sezona 2022/23

Milan je rukomet počeo da igra u Osnovnoj školi „Dositej Obradović“, da bi u sedmom razredu prešao u Rukometni klub Proleter, koji je u to vreme predstavljao elitu, u svakom smislu.

– Devedesetih godina je Proleter igrao Ligu šampiona i svi smo sanjali da nosimo dres tog kluba. Dok sam navijao na tribinama, zamišljao sam sebe na terenu hale „Medison“ – ističe Grubanov.

Stariji sin Simon se rodio u Danskoj

San mu se u međuvremenu ostvario. Prošao je sve mlađe kategorije Proletera i stigao do prvog tima. Iz Proletera je kasnije prešao u ekipu Toze Markovića, koja je u ono vreme takođe bila član Superlige i sa kojom je osvojio četvrto mesto u Srbiji i Crnoj Gori. Karijera je Grubanova dalje vodila u inostranstvo.

– U Švedsku sam otišao 2000. i tamo sam proveo dve godine, posle čega sam se preselio u Dansku, u kojoj sam igrao rukomet četiri godine. Zatim sam godinu dana bio u Španiji, odakle sam se vratio u Švedsku, pa je usledila Grčka i, na kraju, igračku karijeru sam završio u Iranu. Ukupno desetak godina sam proveo u inostranstvu. Stariji sin Simon se i rodio u Danskoj – priča Milan Grubanov.

Sport mu dao sve u životu

Sve vreme uz njega je bila supruga, njegova prva ljubav, koju je upoznao u kraju u kom je odrastao. Njihova odluka je bila da se, po okončanju Milanove aktivne igračke karijere, vrate u Srbiju i rodni Zrenjanin.

– Nekako sam uvek razmišljao o tome i ne kajem se što sam se to učinio. Oduvek sam video sebe ovde, u svom rodnom gradu, svom okruženju, sa svojim najbližima. Prva želja i ambicija mi je bila da ostanem u sportu, pošto sam diplomirao na Fakultetu za fizičku kulturu u Novom Sadu. Jedno vreme sam bio trener i član uprave Proletera, kluba kom i sada uvek stojim na raspolaganju, ali sam se zbog drugih obaveza, ali i celokupne situacije u sportu u našoj zemlji, više okrenuo na drugu stranu. Sa prijateljima Jovanom Vukojevićem i Borisom Živanovim otvorio sam fitnes centar i posvetio sam se tome – navodi Grubanov.

Kako kaže, njemu je sport dao sve u životu, pa se ceo njegov život i način razmišljanja oslanjaju upravo na sport. Zato su i deca krenula tim putem.

– Direktno nisam uticao na njih da se bave sportom, ali indirektno sigurno da jesam. Mislim da oni jednostavno u nekom takvom okruženju, u kom odrastaju, i nisu mogli da budu drugačiji. Nisam morao ništa ni da im namećem niti da tražim nešto od njih. U našoj kući se podrazumeva da se sport gleda na televiziji, da igramo i fudbal i rukomet i košarku. Tako da je njihova ljubav prema sportu, koja se rodila i stvarala, bio samo jedan prirodan put. Dok sam bio trener u Proleteru, oni su odlazili na svaki moj trening. Naravno, nikada nisam insistirao da se bave rukometom – kaže Milan.

Otac Milan najverniji navijač

Simon kaže da se prvi put sa košarkom susreo na televiziji i već na prvi pogled mu je izgledala zanimljivo. Nije trebalo mnogo da mu privuče pažnju. Već osam godina se bavi ovim sportom i izuzetno je uspešan. Uglavnom se ugleda na NBA, ali ga sve više privlači i evropska košarka, a najveći uzor mu je Kajri Irving.

– Lepo mi je u KK Petrovgrad, stalno napredujemo, iz sezone u sezonu smo sve bolji kao tim – ističe Simon.

Njegov mlađi brat Maksim kaže da je kao mlađi tenirao džudo, ali se kasnije ipak odlučio za fudbal.

– Treninzi u Crvenoj zvezdi su savršeni. Način rada je fantastičan i iz meseca u mesec napredujem. U početku je bilo naporno da putujem za Beograd na treninge, ali sam se sada navikao i više mi ne predstavlja nikakav problem – ističe mladi fudbaler, kojem je omiljeni igrač reprezentativac Srbije Aleksandar Mitrović.

Simonova i Maksimova sestra Lena dodaje da je pre godinu dana počela da trenira odbojku. Ujedno svira klavir i tamburu.

– Uporedo sa muzičkom školom, planiram da nastavim da treniram i odbojku. A krenula sam da učim i ples – navodi Lena.

Na kraju razgovora, ponosni otac Milan dodaje da njegovi naslednici sami traže svoju sreću, a da ja on tu da im osvetli put i pomogne savetima, kao i da im uvek i svuda bude najvereniji navijač.

Pratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu

– Hvala Bogu, deca su tu da me naslede i da, nadam se, budu puno bolja i uspešnija od mene. Sad mnogo više uživam prateći njih, njihove utakmice i uspehe – zaključuje Milan Grubanov.

Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.