Sistematski se urušava fizička kultura, ostaćemo bez radno sposobnog stanovništva
Na sinoć održanoj debati o dečjem, amaterskom i školskom sportu u Zrenjaninu izneti su zabrinjavajući podaci i procene o zdravstvenim perspektivama stanovništva Srbije. Debata je održana u zrenjaninskom klubu ZONA, u organizaciji Građanskog preokreta. Krovni pojam – fizička kultura – sistematski se urušava i supstituiše se pojmom sport. To se, nažalost, primilo u narodu, […]
Na sinoć održanoj debati o dečjem, amaterskom i školskom sportu u Zrenjaninu izneti su zabrinjavajući podaci i procene o zdravstvenim perspektivama stanovništva Srbije. Debata je održana u zrenjaninskom klubu ZONA, u organizaciji Građanskog preokreta.
Krovni pojam – fizička kultura – sistematski se urušava i supstituiše se pojmom sport. To se, nažalost, primilo u narodu, rekao je na početku debate Aleksandar Šakić, profesor fizičkog vaspitanja i jedan od uvodničara.
PROČITAJTE JOŠ: Učini nas ponosnim: I odbojkaš Aleksandar Šoša karijeru nastavlja u Americi
– Fizička kultura kao prioritetni cilj ima pravilan telesni razvoj i dobro zdravlje pojedinca pa time i nacije. A prioritetni cilj u sportu je dobar rezultat. Zato nije dobro što je u školskom sistemu fizička kultura skrajnuta u odnosu na sport jer takmičarski sport nema znak jednakosti sa zdravljem. Prateća pojava tog pogrešno postavljenog sistema je da sa decom i omladinom sve više rade polustručnjaci i kvazistručnjaci, a ne osobe školovane za pedagoški rad u oblasti fizičke kulture – rekao je Šakić.
Šakić je tokom debate kritikovao niz negativnih pojava u društvu, poput ulaganja ogromnog novca u nacionalni stadion, a ne u angažovanje profesora fizičke kulture koji bi radili s decom uz učiteljicu u nižim razredima osnovnih škola. Podsetio je i na izostanak podrške Ministarstva prosvete i direktora škola u situacijama kada se roditelji neopravdano žale, čak i tuže nastavnike fizičkog vaspitanja zbog navodnih povreda na časovima. To za posledicu ima pad motivacije da se bilo šta radi s decom, jer najlakše je uopšte ne rizikovati.
Deca i mladi imaju izuzetno malo fizičke aktivnosti
Izuzetno malo fizičke aktivnosti imaju današnja deca i mladi, upozorio je Nenad Milovančev, takođe profesor fizičke kulture, drugi uvodničar na debati. U Srbiji se izgubila svest o tome da je neophodno trčati, plivati i raditi vežbe. Izgubljena je čak i ulična dečja igra neophodna za normalan psihomotorni razvoj.
– Deca previše vremena provode u kući, a najčešće prema ambicijama roditelja, umesto prema sopstvenim predispozicijama i afinitetima, upisuju se u klubove pre nego što su emotivno sazrela za takmičarski sport. Tamošnji treneri, pošto finansijski zavise od te dece, nisu motivisani da ih upute na neku drugu aktivnost. Umesto toga im nameću obaveze koje deca ne mogu da ispune. Ili ih ispunjavaju, ali se tokom vremena prezasite i odustaju upravo u periodu kada bi bilo logično da postižu najbolje rezultate – rekao je Milovančev.
PROČITAJTE JOŠ: Bogdan Mirčetić potpisao profesionalni ugovor sa Partizanom na tri godine
Veliki broj srednjoškolaca, oko polovine, ne zna da pliva, što je ranije bilo nezamislivo. Kada neki profesor želi da takvo stanje promeni nailazi na otpor dece, roditelja, direktora škole. Milovančev je naglasio da je plivanje jako važno, ne samo zbog telesnog razvoja nego i iz bezbednosnih razloga.
– Pre ili kasnije svi će dospeti u vodu. Ljudi će nam se sve više daviti u poplavama, jer nisu obučeni da isplivaju na površinu kada ih bujica povuče. Veliki broj dece, kada ih prvi put sretnem u petom razredu osnovne škole, ne zna pravilno da trči, da uhvati i baci loptu, da skoči i doskoči… Sve to rade na pogrešan način. Previše je bojazni „da se neko ne povredi“. Zbog toga se u školama odustaje od raznih vežbi. Iza toga ostaju generacije nesposobne da sebi sačuvaju zdravlje, a nekad i živote – zaključio je Milovančev.
Naša deca u velikom zdravstvenom problemu
Senka Jovčić, profesorka fizičkog vaspitanja i diplomirani kineziterapeut, osnivač Centra za korektivnu gimnastiku i kineziterapiju, koja prvenstveno radi s decom, istakla je da smo kao društvo u velikom problemu, odnosno da su naša deca u velikom zdravstvenom problemu.
– Situacija je katastrofalna, a svest o tome gotovo da i ne postoji. Mislim da ako se ovako nastavi, za deset godina nećemo imati radno sposobno stanovništvo – rekla je Jovčić.
Ona se založila za ukidanje takmičarskog sporta u nižim razredima osnovne škole jer je deci tog uzrasta nepotreban. Njima je potrebno da se igraju i pravilno razvijanju, potrebna im je stručno osmišljena fizička aktivnost u bazičnim oblastima, a to su gimnastika, atletika i plivanje, a ne da se takmiče i budu usmereni ka pobedi nekog drugog.
Kliknite na ovaj link i zapratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu
Učesnici debate su saglasni da je apsurdno da se iz gradskog budžeta Zrenjanina finansiraju nižerazredni pa i fantomski klubovi, čak i klub za igranje preferansa, a ne izdvajaju se sredstva da se organizuje obuka za plivanje svoj deci. Primećen je i izostanak interesovanja nadležnih i odgovornih za vođenje grada, društva i države kako za ovu debatu tako i za bilo koji ozbiljniji razgovor o neophodnim promenama.
Dok problemi iskaču na sve strane, vlast nam priča o nekim vrhunskim rezultatima i zlatnom dobu. Mnogi u to, nažalost, i veruju, zaključeno je na debati.
Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.
Super! Jel’ bio neko iz gimnazije! Časovi fixičke kulture se ne održavaju. Redovno. To je „rupa“ o rasporedu. Zar nismo uložili u te nastavnike? I!? Zašto ne rade svojih 20 časova nedeljno? Kome da se obratimo?
Lopate i ašove u ruke, pa u BG na izgradnju EXPO-a 2027. Svi na dečije radničke igre 2023/27. Prisustvo obavezno !
Zasto na predavanju nije bio dr Salapura. On najbolje zna prilike u sportu i stvara Zrenjanin budućnosti.
Naša Vukica je izbačena iz sporta zbog dopinga. Poturio joj je…
Nisu krivni ni roditelji ni nastavnici. Sistem je zlo. A da u pod uticajem medija roditelji, jesu. Troše pare koje će njihova deca jednom zarađivati. Nastavnici su demoralisani i mnog i nezainteresovani.
Prošeetjte se do stadiona. Prvo se postavi tartan, pa preko njega zemlja da se sačuva?! U, kratak, teren, seci tartan, premeštaj zaletište za skok u dalj iza tribina. U, ne može. Ruši deo tribine. Ima jedna izreka u narodu o lud,zbunjen…
Arkadije, hvala na informacijama o glupostima koje se rade na stadionu. Stvarno – sramota! I!? Nikom ništa. Tako je u svim sferama društva. Nažalost.
Što se tiče „nemotivisanih nastavnika“, baš mi ih je žao. Oni ne rade i sada treba da ih motivišemo!? Ne slažem se. To je čist bezobrazluk koji im se toleriše. Šta ćemo sa onima koji rade svoj posao? Ko je nemotivisan (lenj ili glup) neka se skloni. Naravno da se neće sam skloniti nego će ostati do penzije da demonstrira kako ne treba. Niko to ne kontroliše, ni loše ni dobre nastavnike, nažalost.
O tome priča čovek koji je ceo život gojazan, ne može na stolicu da se smesti od stomačine… dobar primer mlađim naraštajima, kako ne…