Osvojila vojvođanski masters turnir: Za Lolu je tenis mnogo više od veštog udaranja loptice
Pristisak je privilegija, i šampioni se prilagode – rekla je legendarna teniserka Bili Džin King. Ova poruka dočekuje sve igračice i igrače koji kroče na teren „Artura Eša“, najvećeg teniskog stadiona na svetu. Tu je da ih podseti da su „zaradili“ svoje mesto na US openu, prestižnom Grend slem turniru, sa svim stresom koje taj nastup nosi.
Podeli vest:
U srž poruke „pritisak je privilegija“ pronikla je i jedanaestogodišnja Lola Obradović, članica TK Galeb 1890 iz Zrenjanina i jedna od najboljih teniserki svoje generacije u Srbiji.
– Nekome je važna pobeda, a nekome je više važno da lepo igra i da se oseća slobodnim na terenu. Kako sam krenula više da pobeđujem, malo mi teže padaju porazi i ozbiljnije ih shvatam. Imam veću tremu da ne izgubim od lošije rangirane igračice. Ipak, koliko sam mečeva i gubila i dobijala, naučila sam da se nosim sa porazom. Trudim da greške iz meča popravim na treningu i da budem bolja na sledećem turniru – objašnjava mlada teniserka.
Početkom oktobra Lola je osvojila završni masters turnir Vojvođanskog teniskog saveza za uzrast do 12 godina, koji je održan u Šidu. Prethodno je bila druga na turniru u Novom Sadu. Rezultati su je doveli do 12. mesta na rang listi Teniskog saveza Srbije za devojčice do 12 godina. Jedna je od najmlađih takmičarki ove uzrasne grupe u kojoj će moći da nastupa i sledeće sezone.
Lola je učenica šestog razreda Osnovne škole „Dositej Obradović“. U njenom nedeljnom rasporedu dosta je obaveza: nastava, dodatni časovi engleskog, teniski i kondicioni treninzi, sparing mečevi. Lola priznaje da se više raduje teniskim nego školskim „dužnostima“ jer su, razumljivo, uzbudljivije. No, ova dva sveta se prepliću…
– Tenis mi je pomogao da naučim da se bolje nosim sa tremom. I kada treba u školi da recitujem, nemam više tremu kao nekada. Takođe mi je mnogo pomogao i da se bolje snalazim i prilagođavam u životu. Kako sam krenula da igram više turnira, postala sam slobodnija i našla sam nove prijateljice – objašnjava naša sagovornica.
U ovom sportu zadržalo ju je najpre to što joj je pružio avanturu – koja za Lolu znači prevazilaženje sopstvenih nesigurnosti. Zatim, i sama igra joj se jako svidela.
– Tražila sam neki sport koji će mi biti zanimljiv i imati puno zabave i avantura, da ja prolazim kroz treme, strah… i onda sam izabrala tenis. To jeste malo težak sport za početnike, ali kada se uvežbaju osnovni udarci – forhend, bekhend – postaje lakše – objašnjava jedanaestogodišnja teniserka.
Počela je da trenira sa šest godina kod trenera Gajice Matanovića. Kaže da je tada bila stidljiva, da se nerado upoznavala sa novim drugarima i da joj je bilo neprijatno da je drugi gledaju dok igra. No, ističe da su joj mečevi pomagali da to prevaziđe.
Lolin omiljeni udarac je smeč – riskantan ali efikasan udarac kojim se u tenisu završava napad, dolaskom na mrežu. Loptica se hvata u vazduhu, iznad glave.
– Smeč mora dobro da se uvežba jer ne treba da bude samo jak, nego i precizan – u stranu. Smeč je kao servis, a servis mi je sada bolji. Želim još da popravim drajv voleje i voleje. Iako voleje jako dobro znam, na meču ne mogu uvek da ih odigram – objašnjava Lola.
O tenisu uči i gledajući mečeve profesionalaca – najradije kada igraju Arina Sabalenka, Karlos Alkaraz i, naravno, Novak Đoković.
– Jako volim Sabalenku jer je izuzetno dobra i pozitivna na terenu i kada joj ne ide. Kada se gubi, najbitnije je da se ne plače na terenu i da te ne savlada nervoza nego da veruješ u sebe i da se bodriš posle dobrih poena – objašnjava naša sagovornica.
Dodaje da su za napredak obavezni i jaki trening mečevi.
– Zato imam sparinge u Novom Sadu sa dobrim devojčicama. Obe smo tu negde – jednom pobedi jedna, jednom druga i onda se tako naviknemo i na poraze. I uvek smo posle tog sparinga zadovoljne. Nikada nismo posvađane. Baš se volimo kao drugarice – kaže Lola.
Iza svih treninga leži šira vizija – Lola već sada razmišlja o sportskoj stipendiji na nekom američkom koledžu. Zato se ugleda na starije klupske drugare – Zorana Ludoškog i Vanju Nikolića, koji su pošli ili idu tim putem.
– Baš sam srećna što imamo tako dobre tenisere u Zrenjaninu, u našem klubu – poručuje Lola Obradović, završavajući razgovor, kao i zagrevanje za trening. Zatim je nasmejana otrčala na teren gde ju je čekao sparing partner iz kluba Vasilije Bubnjević.
Milana Maričić
Podeli vest:
