NAJVIŠI BALKANAC: Visinom i košarkaškim umećem zasenio sve u Gvadelupeu

ZRENjANIN – Za ovo što sam doživeo u prethodna četiri meseca, zaista se vredi roditi i čitav život maštati da ti se ovako nešto desi… Pravi raj, uživanje, relaks i košarka, naravno – reči su ushićenja Zrenjaninca Dalibora Dače Micića, 228 cm visokog košarkaša i zvanično najvišeg Balkanca, pa možda i Evropljanina, aktivnog sportiste.

Početkom novembra prošle godine, već prekaljeni košarkaški internacionalac, Dalibor se na poziv svog agenta „otisnuo“ u zanimljivu prekookeansku avanturu, na Gvadelupe, francusku koloniju, gde se takođe igra dobra košarka, ali se pre svega živi i uživa.

– Ne mogu da sakrijem razočarenje, što se sezona završila i u principu kratko traje, jer tamo je sve podređeno, pre svega, opuštanju, uživanju i relaksiranom načinu života, bez ikakve nervoze, stresova od svakodnevnih problema. Boravio sam u gradu Sent Fransoa, igrao za tamošnji klub SFBB. U početku, kad sam tek stigao, sve mi je bilo nekako neobično, bio sam nervozan od silne želje da pokažem šta znam u košarci… A onda su usledili dobronamerni saveti, tipa opusti se, polako, ovde se tako živi, sve je OK… Prvi odlazak na mondensku plažu „Raisins clairs“, koja je u novembru bila prepuna ljudi i kupača, raspršio je sve moje strahove i nervozu. Brzo sam uhvatio ritam i prilagodio se opuštenom načinu života… Sunce, more, tj. okean, pesak na plaži i naravno košarka… – nastavlja uz osmeh Dalibor, napominjući da jedva čeka jesen i početak priprema za novu košarkašku sezonu u Gvadelupeu.

– Hoću li ostati u istom, ili promeniti boje kluba, sasvim mi je svejedno, važno je da ponovo odem i nastavim tamo gde sam stavio nekoliko tačkica… Kada sa ovdašnjih jedva nekoliko stepeni iznad nule odeš na standardnih 28, 29 stepeni Celzijusa, brzo sam sebe ubediš da ti je dobro i da ti ništa nije teško, čak ni da naporno radiš i treniraš i potrošiš se na utakmici. Košarka je moj posao i uvek sam spreman na bilo kakvo odricanje zbog nje. Kada sam tek krenuo u Gvadelupe, išao sam u nešto novo, nepoznato, ali eto na sreću brzo sam se navikao, prilagodio i sad mi to, nakon desetak dana ovde u rodnom Zrenjaninu, već nedostaje – dodao je, na kraju razgovora za portal „Zrenjaninski“, Dalibor Micić.