Marijana Berbakov je jedno od najznačajnijih imena zrenjaninskog plivanja

I danas brani boje Proletera na takmičenjima veterana i nedavno se sa Evropskog masters turnira u Portugalu vratila sa dve bronzane medalje.

Ima li lepšeg povoda za razgovor sa Majom, koja danas živi i radi u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, ali ne propusti priliku da, osim što nastupa za svoj prvi klub, kad god je to moguće, svrati i u Zrenjanin i Novi Bečej.

PROČITAJTE JOŠ: Džudistkinje Proletera bile na korak do medalje u Ligi šampiona

Maja potiče iz porodice u kojoj je sport imao važno mesto. Za one koji ne znaju, i Majin rođeni brat Rade bio je uspešan vaterpolista.

– Moj otac Živorad Berbakov, diplomirani arhitekta, bio je veliki zaljubljenik u sport, i tu ljubav je preneo na mene i brata. Pored skijanja, klizanja, odbojke, stonog tenisa, šaha, najviše je voleo vodene sportove. I sam je imao lepu karijeru u vodenim sportovima, baš kao i moj brat Rade i ja. Mama Slavica, muzikolog, podržala nas je u tome i prihvatila da i brat i ja sviramo klavir zbog obrazovanja, ne iz strasti, koju smo osećali prema sportu – počinje priču za portal zrenjaninski.com Marijana Berbakov.

Počela da trenira plivanje sa šest godina

Majin otac Živorad Žika Berbakov, inače, bio je idejni tvorac i projektant zrenjaninskog bazena. Prvi je u nekadašnjoj Jugoslaviji projektovao bazen dimenzija 25×33 metra, koji je znatno ekonomičniji nego onaj dimenzija 25×50 metara, a dovoljan za igranje vaterpola i za plivanje. Stoga su njegove kolege širom jugoistoka Evrope krenule tim stopama.

– Počela sam da treniram plivanje sa šest godina. Uglavnom sam uvek uživala u tome, mada nije bilo lako ustajati u 5.30 časova zimi i skakati u hladnu vodu bazena, pa posle treninga biti skoncentrisan u školi. Bila sam dobar đak. Trenirali smo bar četiri sata dnevno, a leti smo svakog dana imali i po tri treninga. Taj deo mog detinjstva je ipak možda najlepši. Vođena ciljevima da budem najbrža, da dam maksimum, da budem dobar drugar i čovek, mislim da su to načela kojih se i danas držim. Bila sam uspešna do neke mere u tome, bila prvak Jugoslavije, imala stipendiju, putovala, osvojila mnogo medalja i pehara, kojima se moja deca – Ilija, koji ima 18, i Ana-Sarina, koja ima 13 godina, i danas raduju. Najbolje prijatelje stekla sam u zrenjaninskom bazenu. I danas smo u kontaktu, mada nas ima svuda po svetu – nastavlja Maja.

Rat na prostoru bivše Jugoslavije prekinuo je Majinu karijeru i kontakte sa prijateljima iz bivše države.

– Moji snovi su se prekinuli kada 1992. godine nisam otišla u Barselonu, na Olimpijske igre. Ne sećam se tačno kako se to sve odvilo, ali to me je gotovo uništilo. Od 1993. do sredine 1996. sam studirala u Beogradu, srpskohrvatski jezik i književnost, i pomalo trenirala na Tašmajdanu. Bez putovanja i prijatelja treninzi su delovali besmisleno, a i moj život takođe, jer sam izgubila sve u šta sam verovala: sport, druženje, zemlju, nadu – priča Maja.

Maja se 1996. godine preselila u Hamburg

Posle nekoliko meseci provedenih u Pragu kod mame, koja je tada tamo živela, Maja se 1996. godine preselila u Hamburg.

– Jedno vreme sam u Hamburgu studirala isto što i u Beogradu, jezik koji uopšte više ne postoji, da bih posle toga diplomirala ekonomiju i kulturni menadžment u divnom, najistočnijem gradu Nemačke, Gerlicu, i završila masters studije u Drezdenu u istom polju nauke – priča Maja.

I kaže, gde god je živela, plivala je. Ponekad se takmičila u nemačkom spasilačkom plivanju. Nije joj to bio prioritet, već želja da proveri da li još uvek može da pobedi.

Trenutno radi na završnom doktoratu na Johanes Kepler univerzitetu u Lincu, u oblasti filozofije i sociologije umetnosti. Ima svoju firmu već 15 godina, a u ovom trenutku živi u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i razvija kulturne projekte za internacionalnu kulturnu saradnju i razmenu.

– Smatram da bavljenje kulturom i umetnošću može da ublaži neslaganje među narodima, da malo ulepša viđenje sveta, da ga na neki način popravi. Suprug Kristijan, koji je i sam bivši austrijski plivač, i ja imamo i firme u Austriji koje, između ostalog, nude kurseve plivanja za sve starosne uzraste – navodi naša sagovornica.

Ponosna što pliva za Proleter

Zrenjanin je za nju uvek bio divan grad, pun sreće, blagostanja i mogućnosti za sportski razvoj.

Kliknite na ovaj link i zapratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu

– Ponosna sam što plivam za Proleter, pa za koga bih inače? Dragan Jocić ima takođe veliku zaslugu u tome, jer je profesionalan, ljubazan, zaljubljenik u plivanje. Poslao mi je divnu majicu PK Proleter na Evropsko prvenstvo koje je nedavno održano u Madeiri. Osim za Zrenjanin, jako sam vezana i za Novi Bečej. Novi Bečej znači kontakt sa mojom mamom, koja živi odmah pored Tise, na kojoj leti plivamo sa decom – završava priču Marijana Maja Berbakov.

Milan Bulaja se do poslednjeg trenutka snažno suprostavio evropskom šampionu

Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.