Gaji poseban stil: Fudbaler Nebojša Gavrić na sebi ima više od 70 tetovaža

Zrenjaninski fudbaler Nebojša Gavrić novogodišnje praznike dočekao je kao slobodan igrač. Očekuje da će već sredinom ovog meseca znati u kom klubu će nastaviti karijeru. Povratak u redove superligaša Bačke, koji je jesenji deo prvenstva završio na poslednjem, 20. mestu na tabeli, smatra greškom, ali dojučerašnjem klubu želi sve najbolje u nastavku šampionata.

– Od prvog dana kada sam došao stvari nisu najbolje funkcionisale, ni na terenu, a ni van njega. Sredina u kojoj sam proveo poslednja tri meseca i ona u kojoj sam bio pre dve godine nisu ličile jedna na drugu. Tih godinu dana koje sam proveo u Bačkoj, prvi put kada sam došao u klub, ostali su mi zaista u lepom sećanju. Stvarno sam zavoleo klub, grad i ljude u Bačkoj Palanci. Zato mi je bilo baš mučno da posmatram to što se dešavalo u poslednja tri meseca i da budem deo toga. Nadam se da će doći do određenih promena u Bačkoj koje će pozitivno uticati na celokupnu situaciju u klubu i da će to ponovo biti Bačka kakva mi je ostala u sećanju – kaže Nebojša Gavrić za portal zrenjaninski.com.

Prve fudbalske korake napravio u FK Mladost

Fudbaler koji je rođen 1991. godine u Zrenjaninu, detinjstvo je proveo u Lukićevu. Tamo je napravio i prve fudbalske korake, i to u FK Mladost, kod trenera Marka Prodanovića. Kada je imao deset godina sa porodicom se preselio u Lopare, gradić u Republici Srpskoj. Karijeru je nastavio u Majevici, a zatim i u Rudaru iz Ugljevika, koji je u tom periodu bio stabilan klub za bosanskohercegovačke standarde. Tamo se fudbalski školovao, prošao mlađe selekcije, prvi put igrao takmičarske utakmice i osetio šta znači igrati seniorski fudbal.

PROČITAJTE JOŠ: Dragan Bojat: “Dete Partizana” spremno da zaigra za prvi tim (Foto)

U januaru 2009. je otišao na probu u Borac iz Čačka, sa kojim je nedugo zatim potpisao i prvi profesionalni ugovor. Ta godina je bila prekretnica i definitivno je odredila profesiju kojom će se baviti. Iz Borca je 2012. otišao u Mladost iz Lučana i tamo se afirmisao kao superligaški igrač. Pet godina je proveo u Lučanima, a zatim je nosio dres Voždovca i Bačke.

Sarajevo ostalo u najlepšem sećanju

Nedugo nakon što je otišao iz Bačke stigao je poziv iz FK Sarajevo. Bilo je to u letnjem prelaznom roku 2019. godine. U Sarajevu je odigrao najuspešniju sezonu u dosadašnjoj karijeri. Klub je osvojio titulu prvaka Bosne i Hercegovine i imao je sasvim solidno izdanje u evropskim utakmicama, gde su mu protivnici bili beloruski BATE iz Borisova i škotski Seltik.

– Ugovor mi je istekao nakon što se završila sezona. Uprava FK Sarajevo mi je ponudila novi ugovor, ali sam nakon nekoliko dana razmišljanja odlučio da ga ne produžim. U Sarajevu sam proveo savršenih godinu dana, bio sam standardan član prve ekipe, beležili smo odlične rezultate… Ljudi u klubu i oko njega su zaista fenomenalni. Jedini razlog što sam napustio Sarajevo bio je taj što sam se nadao da će stići neka zadovoljavajuća ponuda iz inostranstva. Skoro uvek je lakše realizovati transfer ako ste slobodan igrač za vreme prelaznog roka – priča Gavrić.

Kockice se, međutim, nisu složile, pa je sa ove tačke gledišta lako zaključiti da je doneo pogrešnu odluku. Bližio se kraj prelaznog roka, a ponude iz inostranstva su bile u najmanju ruku skromne. Stoga je odlučio da do zimskog prelaznog roka odigra negde u Srbiji ili Bosni. Bačka mu je bila dobro poznata sredina, jer je proveo tamo lepih godinu dana. Čuo se sa ljudima iz uprave kluba i za pet minuta je postignut dogovor.

Ipak, kada se sve sabere i oduzme, povratak u Bačku se, po mišljenju Gavrića, ispostavio kao greška. Zato očekuje da će ove zime povući pravi potez.

Telo prepuno raznih motiva

Inače, osim na terenu, Gavrić skreće pažnju na sebe i van njega, zbog neobičnog imidža koji gaji. Na svom telu ima više od 70 tetovaža, a ni sam nije siguran koji je tačan broj.

– Mislim da sam prvu tetovažu uradio u Čačku, imao sam osamnaest godina. Odrastao sam uz filmove i knjige kao što su „Gospodar prstenova“, „Hari Poter“, „Igra prestola“, pa su verovatno i likovi iz tih dela imali uticaj na moj imidž. Mnogo polemike se vodi na temu tetovaža. Veliki broj ljudi ima predrasude kada je reč o tetoviranim osobama. Kada sam radio prvu tetovažu bio sam svestan kakvu to reakciju može izazvati, tako da sam već tada bio spreman na čudne i neodobravajuće poglede. Ne vidim ništa loše u tome ako neko radi nešto što mu pričinjava zadovoljstvo, a da pri tom ne ugrožava nikog drugog. Motivi koje sam tetovirao su biblijski citati, brojevi, latinske izreke, simboli Maora, mamin portret, motivi iz egipatske i grčke mitologije, psa… – navodi naš sagovornik.

Upravo ta tetovaža psa pokazuje koliko Nebojša Gavrić voli životinje. Na brojnim fotografijama koje objavljuje na društvenim mrežama upravo je u društvu pasa.

– Ljubav prema psima i životinjama generalno je počela još u detinjstvu. Odrastao sam u selu. Tamo je bilo normalno da skoro svako domaćinstvo ima nekoliko vrsta životinja u dvorištu, pa sam u tom periodu i zavoleo životinje. Trenutno imam dva psa – Ajsa, koji je sibirski haski, i Džipsija, koji je nemački ovčar. Ajsa sam uzeo pre skoro četiri godine, smatrao sam da sam u tom trenutku bio dovoljno zreo i odgovoran da mogu da vodim računa o njemu. Pored ogromne ljubavi koju pružaju, psi su i ogromna obaveza ako se profesionalno bavite sportom. Džipsi je stigao kod nas pre devet meseci, i to je više Ajsov pas nego moj – otkriva Gavrić.

Lukićevo i Zrenjanin imaju posebno mesto u njegovom srcu

Na kraju našeg razgovora, on ističe da mu je period koji je proveo u Lukićevu ostao u sećanju kao najlepši, najsrećniji i najbezbrižniji, tako da će ovo selo i Zrenjanin uvek imati posebno mesto u njegovom srcu.

– U trenutku kada smo se preselili u Bosnu, u Lukićevu sam imao babu, dedu, ujaka i najboljeg drugara Nemanju. Za njih sam bio vezan koliko i za roditelje. Oni su me, uz roditelje, praktično svemu naučili. Uz njih sam i odrastao, mnogo sam im zahvalan za svaki trenutak koji smo proveli zajedno. Dok je baba bila živa koristio sam svaku priliku da dođem u Lukićevo, bilo da je to raspust, ili praznik, uvek sam provodio slobodno vreme tamo i uživao. Sada ne dolazim tako često, ali je sigurno da najlepše uspomene nosim iz perioda koji sam tamo proveo – završava svoju priču Nebojša Gavrić.

Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.