Aleksandra Todorov: Treking je odličan i za telo i za duh
Aleksandra Todorov se od 2016. godine bavi trekingom i sa svojim kolegama iz Kluba planinara Zrenjanin takmiči se u Vojvođanskoj treking ligi. Vojvođanska treking liga okuplja one koji takmičarski pešače, planinare, trče, orijentišu se u prirodi, i sve to zajedno na osam destinacija širom Vojvodine. PROČITAJTE JOŠ: Školica šaha u Aradcu kod dece […]
Aleksandra Todorov se od 2016. godine bavi trekingom i sa svojim kolegama iz Kluba planinara Zrenjanin takmiči se u Vojvođanskoj treking ligi.
Vojvođanska treking liga okuplja one koji takmičarski pešače, planinare, trče, orijentišu se u prirodi, i sve to zajedno na osam destinacija širom Vojvodine.
PROČITAJTE JOŠ: Školica šaha u Aradcu kod dece razvija koncentraciju (Foto)
Svako kolo nudi tri staze različite dužine, a takmičari treba da pređu stazu u zadatom vremenskom limitu hodajući ili trčeći. I sve to na destinacijama kao što su Fruška gora, Vršačke planine, Subotička peščara, Carska bara, Gornje Podunavlje, Deliblatska peščara, Zasavica…
Liga startuje u martu, traje do oktobra a, kako Aleksandra kaže, posebne pripreme joj nisu potrebne, jer ona hoda, pešači, pa i trči cele godine.
– U trekingu postoje tri staze. Mala je dužine od 10 do 15 kilometara, srednja od 20 do 30, a velika od 40 do 45 kilometara. Takmičim se na velikoj stazi. Takmičenje izgleda tako što imate stazu i limitirano vreme za prolazak. Na stazi postoje kontrolne tačke. Kad pređete stazu, upisuje vam se to vreme, i vama, ali i ostalim članovima iste ekipe, i na kraju se boduje. Ali, meni nije cilj ni plasman, ni medalja, ja jednostavno volim da hodam, da sam u prirodi, da vidim nove predele, a sve to mi treking omogućuje – kaže za portal zrenjaninski.com Aleksandra Todorov.
Dobro tuširanje i topao čaj sve rešavaju
Utrenirani treking takmičari za jedan sat prelaze između pet i šest kilometara. Ujutru su odmorniji, pa ide brže, kasnije se malo uspori, ali za stazu od 45 kilometara potrebno je oko osam sati.
Za treking nije potrebna posebna oprema osim dobre obuće.
– Leti se može pešačiti u patikama, ali najbolje je imati dobre cipele i vunene čarape, koje su zakon. U vunenim čarapama se žuljevi ne dobijaju. Kad počne takmičenje, svi se nadamo lepom vremenu, ali i ako je vreme ružno, staza se mora preći. Stignemo na cilj blatnjavi do kolena, mokri, pa i prozebli, ali dobro tuširanje i topao čaj sve rešavaju – priča Aleksandra.
Hodanje je zdravo i za telo i za duh. Ne postoje vremenske prilike i neprilike koje hodanje sprečavaju, smatra Aleksandra.
– Nama se deca malo kreću. Nisu motivisana, a za to smo krivi i mi odrasli. Nemoj da ideš napolje, pokisnućeš, prehladićeš se, koliko puta smo to čuli. Mi, nažalost, nemamo kulturu hodanja i boravka napolju, kao neki drugi narodi. Zato sam sebi postavila cilj da što je više moguće dece i mladih uključim u rad kluba – ističe Aleksandra, koja je u Planinarskom savezu Vojvodine zadužena za rad sa podmlatkom.
Pratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu
Mada, dodaje Aleksandra, korona kriza je mnogima promenila percepciju.
– Kad nam je kretanje bilo uskraćeno, shvatili smo koliko nam je važno. I shvatili smo koliko nam je bitna priroda. Primećujem da ima sve više rekreativnih šetača, a i nama se u klubu pridružuju Zrenjaninci koji žele da sa nama pešače – napominje Aleksandra Todorov i dodaje da prva organizovana pešačka tura koja sledi jeste ona do Belog Blata, 7. marta.
Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.