ZRENJANIN JE IMAO FOTOGRAFSKI ATELJE ČAK I PRE ZAGREBA!

ZRENJANIN – Grupa zrenjaninskih fotografa, na čelu sa Jovanom Njegovićem Drndakom, osnovala je pre nekog vremena Fotografski dokumentacioni centar. Osnivači kažu da je centar oformljen radi prikupljanja i očuvanja fotografske arhivske građe i eksponata, a sve u cilju stvaranja Muzeja fotografije u regionu.

– Smatramo da je Zrenjanin jedan od retkih gradova koji je sačuvao zgradu u kojoj se nalazio fotografski atelje 1853. godine, a koji je radio jedno vreme i posle Drugog svetskog rata. Oldalov atelje osnovan je pre ateljea u Zagrebu, Ljubljani i Beogradu, i po svim pokazateljima prvi je u regionu bivše Jugoslavije – priča za portal zrenjaninski.com Jovan Njegović Drndak, danas jedan od najboljih zrenjaninskih fotografa.

Iako se osnivanje ateljea vezuje za ime Ištvana Oldala, ne bi trebalo zaboraviti bogatu fotografsku tradiciju koju je ovaj grad imao od samih početaka fotografije. Ime Grigorija Kneževića, koji je možda i prvi fotograf u gradu na Begeju, ostaje kao povod za dalja istraživanja. Imena poput Nikole Štokmana, Adolfa Dajča, Jozefa i Adolfa Viplera, Adolfa Funka, Samuila Alkalaja, Tivadara Vanjeka, Maksa Goldmana i drugih, i dalje su neistražena za istoriju fotografije.

– Fotografski dokumentacioni centar prikuplja dokumente i fotografije koje će biti objavljivane na portalu i preko medija, a time postati dostupne javnosti. Svesni smo da će nam biti potrebno i vreme i podrška društvene zajednice, ali i samog grada u realizaciji ove ideje. Mi smo učinili prvi korak prikupljanjem fotografija, dokumenata i foto opreme, radimo na realizaciji izložbe starih fotografija nastalih u našem gradu, a organizovaćemo i tribine i fotografske susrete – kaže Njegović Drndak.

Fotografski dokumentacioni centar sarađuje sa Savremenom galerijom Zrenjanina koja će ove godine organizovati prvu fotografsku koloniju u ovom delu Banata. Fotografi okupljeni oko ovog centra smatraju da bi grad imao koristi i u edukativnom i u turističkom potencijalu kako rekonstrukcijom ateljea Ištvana Oldala, tako i osnivanjem Doma fotografije. Stoga pozivaju sve koji imaju mogućnosti i želju da im pomognu, da se priključe radu, bilo stručnošću, bilo donacijama ili materijalnim prilozima u vidu dokumenata, fotografija i opreme.

Ali, čini se da nemamo baš naročito dobar odnos prema arhivskoj građi, dokumentima.

– Poražavajući odnos prema svemu što je nekada bilo je neverovatan, nismo spremni da brinemo i da čuvamo, nemamo kulturu sećanja kakva bi trebala da bude, bez obzira na kulturološke ili ideološke razlike. Moramo da naučimo da brinemo o svemu što spada u kulturno – istorijsko nasleđe, bez obzira da li nam se dopada ili ne. Dokumenti i fotografije su svedoci vremena i događaja jednog društva. Ovde se neko setio da uzme četku i prekreči slike Uroša Predića, to je užasavajuće! Značaj fotografije kao dokumenta i jednog istorijskog trenutka vidi se, na žalost, tek onda kada shvatimo da fotografija određenog događaja ne postoji – naglašava naš sagovornik.

Njegović Drndak ističe da je ogromna količina staklenih ploča i negativa završila u Solnoku, gde su se Oldalovi odselili, što je za ovdašnje društvo strašan gubitak.

– Možete pretpostaviti šta se sve tamo nalazilo. Možda se nalazi i sada, možda je sačuvano u arhivama Mađarske, i sve to bi trebalo istražiti kako bi se sačuvalo ono što pripada hronici ovog grada. Zahvaljujući požrtvovanom radu Zoltana Kalapiša o Ištvanu Oldalu još i imamo neka saznanja. Na poleđini fotografije Nikole Stokmana, koji je uz Dajča izgleda učio fotografiji Ištvana Oldala, možete da primetite grb Srbije i grb Austrougarske, tako da kada biste u Beču ušli u fotografski atelje Nikole Stokmana, ne bi bilo ništa čudno da na poleđini vaše fotografije postoje ova dva grba. Kada pričate danas o tome, ljudi vas posmatraju sa nevericom – veli Jovan Njegović Drndak.