ZRENJANIN JE GRAD ROKENROLA I ČUVA SVOJU TRADICIJU!

ZRENJANIN – Osim što je poznat kao „grad na Begeju“ i „grad sportova“, Zrenjanin se može pohvaliti i dugom i bogatom tradicijom u rokenrol muzici koja opstaje i danas, uprkos nekim novim trendovima koji vladaju u društvu i kulturi.

Zato nije ni čudno što će ovog leta, tačnije 14. i 15. jula, u Kino bašti, u centru Zrenjanina, biti održan Rock ’n Beer Fest, prvi po redu, na kojem će nastupiti šest bendova. U petak, 14. jula, u okviru Rock ’n Beer Festa nastupiće Bitange, Mortal kombat i Deca loših muzičara, dok će dan kasnije, u subotu, 15. jula, publiku zabavljati Satelit, Atheist rap i Đura i Mornari.

Ulaznice se mogu kupiti u Lion pub-u, Summer Lion pub-u na Gradskom bazenu, ili na dan festivala na ulazu u Kino baštu. Dvodnevna karta košta 500 dinara, a ulaznica za jedan dan 300 dinara.

Publika u Zrenjaninu, inače, svojevremeno je imala priliku da se upozna sa počecima rokenrola u Zrenjaninu i sa njegovim razvojem na izložbi pod nazivom „Od Tihuane do Tetka Ane“, autora Olivere Skoko i Milenka Adamova, koja je organizovana u Narodnom muzeju Zrenjanina. U pratećem katalogu, kao i na štampanim panoima, posetioci su mogli da čitaju o zrenjaninskim sastavima: od zabavnog ansambla „Tihuana 7“, preko čuvenih „Omega“, prvih „električara“ Elektrona u kojima je svirao i Branko Milićević, poznatiji kao Kockica, najmlađih „Juniora“, zatim „Meteora“ i „Zlatnih maski“, pa sve do „Džambo džeta“ i „Tetka Ane“ koji su obeležili kraj sedamdesetih godina. Nalaze se tu priče i o gostovanjima Roka Granate u jednoj zrenjaninskoj sali, „Srčersa“ 1967. i grupe „Status Kvo“ 1971. u Hali sportova.

Počeci jedne epohe u Zrenjaninu vezuju se, po rečima Olivere Skoko, za period nakon Drugog svetskog rata kada je, u većim gradovima bivše nam Juge, došlo do formiranja profesionalnih zabavnih orkestara, sačinjenih uglavnom od amatera i tek ponekog profesionalca.

– Repertoar koji su izvodili, baziran je bio na džez izrazu kojeg su u to vreme sa velikim uspehom i popularnošću u svetu stvarali i interpretirali poznati muzičari poput Glena Milera, Dizija Gilespija, Kaunta Bejzija ili Djuka Elingtona – kaže Olivera Skoko. – Američki džez, nemački šlageri, francuske šansone i italijanske kancone činili su jezgro tog miksa koje je novoosnovanim sastavima davalo odrednicu estradno – zabavnog tipa. Ujedno, ova muzika koja je dolazila sa Zapada, pripremila je teren za rokenrol koji je tako postao konglomerat raznih muzičkih stilova.

Sva ova saznanja stizala su i do Zrenjanina koji je 1946. dobio svoj „Big bend“, a na prelasku iz pedesetih u šezdesete imao zabavni orkestar Stevana Bate Radosavljevića, orkestre violiniste Vladimira Tomaševića i profesora Josipa Bauera, Gradsku filharmoniju…

Jedna epizoda iz zrenjaninskog muzičkog života je u to vreme došla i na stranice beogradske štampe. Hotel „Vojvodina“ bio je glavno mesto gde se mogla čuti takozvana „živa muzika“ u izvođenju benda sastavljenog od uobičajene ritam sekcije, duvačke linije, a bili su tu obično i klavir, harmonika… Jednom prilikom se desilo da je takav hotelski bend imao neobičnog gosta, sedmogodišnjaka, inače sina radnika u „Vojvodini“. Popevši se na klavir dečak je otpevao „Buona sera signorina“ pobravši ovacije gostiju. Naravno da je ovakav događaj potegao i drugačiju reakciju. Jedan otac se zapitao: „Da li se može nešto preduzeti protiv roditelja koji ne vode računa i pogrešno vaspitavaju svoju decu?“. Ime tog oca se ne zna. Dečak je Ismet Šahović Cuka koji će biti sastavni deo nekoliko zrenjaninskih rokenrol grupa.

Ovo je samo jedna u moru priča o istoriji rokenrola u Zrenjaninu. Sakupili su autori izložbe „Od Tihuane do Tetka Ane“ i fakte o prvom ulasku gramofona u ovdašnje domove, čajankama po mesnim zajednicama, organizovanim sredinom šezdesetih godina, sa jednim gramofonom i pločama koje su uz farmerke, najlon čarape i šuškavac u ove krajeve najčešće stizale iz Trsta. Ali, i o najčuvenijoj prodavnici ploča „Budućnost“ koju je vodio Aleksandar Radonić, čika Šaca, koji je pre svih i bolje od drugih radio nešto što bi se zvalo marketingom, jer je izlog trgovine ispunio omotima ploča a u popodnevnim satima sa gramofona puštao tek pristigle singlice. I još mnoga sećanja su objedinjena ovde.

A stižu nove generacije i njih bi trebalo podsećati na ove priče. Kako bi oni danas pravili nove i pričali ih svojim naslednicima. I kako bi se održao rokenrol u Zrenjaninu. Zato je tu i Rock ‘n Beer Fest da im pomogne u tome.