VIDEO: Klizanje pod svetlom hiljadu sveća – kako je izgledalo prvo klizalište u Zrenjaninu

Kako je saopšteno, ulaz na klizalište u Zrenjaninu je 150 dinara, koliko košta i najam klizaljki, a termini za klizanje su na svakih sat vremena.

Početak rada klizališta na Trgu slobode je prilika da se prisetimo kako je klizanje u našem gradu izgledalo kroz istoriju.

PROČITAJTE JOŠ: VIDEO: Napeta priča o kući punoj tajni čeka te u bioskopu CineStar Zrenjanin

Prvo gradsko klizalište u Zrenjaninu otvoreno je 1875. godine, podseća ugledna istoričarka Nada Boroš, nekadašnja direktorka ovdašnjeg Istorijskog arhiva.

Kako u to vreme nije bilo drugih mogućnosti za klizanje u našem gradu, sem prirodno zamrznutih vodenih površina, podrazumeva se da je prvo klizalište otvoreno na Begeju. Ono se nalazilo u centralnom delu reke, između današnje zgrade Narodnog muzeja i Palate pravde.

Na debelom ledu zamrznutnog Begeja, pišu ondašnje gradske novine, odvijao se pravi sportski život jer je, sem igranki i balova, omladina imala i zimsku razonodu – klizanje.

Nada Boroš navodi da je klizalište bilo ograđeno, redovno se čistilo i održavalo, pa se broj klizača svake sezone povećavao. Kako bi omogućila i atraktivno noćno klizanje, uprava klizališta je u saradnji sa gradom uvela osvetljenje na luč, jačine hiljadu sveća. Ova ogromna lampa pretvarala je noć u dan, a prijatna tiha muzika, u subotnjim i nedeljnim večerima, ulepšavala je ovaj prijatni zimski kutak na Begeju.

– Međutim, ovo klizalište je imalo jedan veliki nedostatak. Zavisilo je isključivo od vremenskih prilika i neprilika. U vreme blažih zimskih dana klizalište se nije moglo niti smelo koristiti. Stoga se uprava morala dovijati na koji način da upozori klizače da klizanje nije dozvoljeno – priča Nada Boroš.

Tako je uveden običaj da se u danima kada je klizalište otvoreno ispred finansijske palate, zgrade današnjeg Narodnog muzeja, postave plavo-žute zastavice, i na taj način obaveste klizači da mogu klizati. Uklanjanjem tih zastavica uprava klizališta je obaveštavala klizače da klizanje nije dozvoljeno jer je led na Begeju nesiguran. Prema pisanju ondašnjih listova, klizači su veoma poštovali upozorenja uprave. Zbog toga nije dolazilo do bilo kakvih ispada i nesreća.

– Da bi se klizalište moglo redovno održavati, osvetljavati i čistiti, uprava je bila prinuđena da uvede članarinu. Ona nije bila velika, a za đake i visokoškolarce bio je uveden i znatan popust – ističe Boroš.

Svake godine, otvaranje sezone klizanja zavisilo je od vremenske ćudi zime. Ljubitelji klizanja sa nestrpljenjem su iščekivali jaku zimu i mrazeve, a samim tim i debeo led na Begeju. Mnogo puta, međutim, razočaralo ih je blago vreme i topao vetar. To je značilo da leda na Begeju nije bilo, pa ni klizanja.

Sve je spremno za otvaranje sezone klizanja, pisale su ondašnje novine, sala za grejanje, ograda oko klizališta, osvetljenje, ali mraza i hladnoće nema, pa sezona klizanja na Begeju ne može da počne.

– Zbog toga je uprava klizališta uputila poziv građanstvu da svojim prilozima pomogne izgradnju stalnog klizališta, jer grad nije bio u mogućnosti da obezbedi potrebna sredstva. Međutim, kako je suma bila velika, sredstva se nisu mogla prikupiti i od te ideje se odustalo – završava priču istoričarka Nada Boroš.

PROČITAJTE JOŠ: Nedeljni horoskop za period od 29. decembra do 5. januara

Zrenjaninci su se od prvih dana do danas klizali kad god su za to imali priliku.

U novijoj istoriji, prvo veštačko klizalište svečano je, uz vatromet, otvoreno u dvorištu Doma borilačkih sportova „Partizan“. Sledeća lokacija bila je bašta letnjeg bioskopa, poznatog kao Kino bašta, a zatim i u samom centru grada, na Trgu slobode, gde se nalazi i ove zime.

Jedno vreme klizalište je bilo smešteno i u nekadašnjem Aviv Parku, danas tržnom centru BIG Zrenjanin.