ULOŽIO OGROMAN TRUD DA BI IZRADIO PORODIČNI RODOSLOV

ZRENJANIN – Hiljade pređenih kilometara, oblaci prašine pometene sa starostavnih knjiga i više od decenije istrajnosti iza su Srđana Kozlovačkog iz Zrenjanina, koji je uložio ogroman trud da bi sačinio rodoslov kakav ima malo ko sa ovih prostora.

U Srđanovom rodoslovu pohranjeni su dokumentovani podaci za 261 pretka u muškoj i ženskoj strani, ali samo u pravoj liniji. Za svako ime i prezime on ima precizno označen i pouzdan izvor, najčešće crkvene i matične knjige, državne arhive i popise, ali i nadgrobne spomenike. Zbog njegovog insistiranja na dokumentarnosti i apsolutnoj validnosti podataka, više od 30 predaka za koje ima pouzdana saznanja o rođenju i životu, ipak nisu ušli u rodoslov, jer nisu sačuvane ni matične ni crkvene knjige, a ni spomenici, na kojima su ubeleženi. I ono što je osobeno za njegov rad, a neuobičajeno za rodoslov, krenuo je obrnutu piramidu, odnosno pošao je od svojih sinova i sebe ka precima.

– To je mnogo zahtevniji postupak nego kada se piramida širi od poznatog pretka ka dole. Uz to, za svakog pretka pribavio sam neki papir ili čvrst dokaz, sve je utemeljeno i veoma pouzdano. Mnogo vremena i truda trebalo je da se sklope kockice, za vreme rada na rodoslovu prešao sam ogroman put, obilazio crkve, arhive i groblja u samom Zrenjaninu, ali i Pančevu, pa u Beogradu, Mačvi, Kikindi i još nekim mestima severnog Banata. A u Rumuniji – u Temišvaru, i manjim mestima Sen Marton, Fenj, Srpski Čanad, Čavoš, Rudna, Gad, Đir, Ovsenica… Izlistao sam mnogo knjiga i rukopisa, a najstariji dokument kojim sam se služio bila je matična knjiga iz 1727. godine. Tragajući za svojim precima i sam sam proširio svoja znanja i vidike, spoznao sam bogatu istoriju Srba u rumunskom delu Banata, video svu vrednost baštine našeg naroda – priča Srđan, koji je ponosan što svojim sinovima Mihailu i Milanu ostavlja rodoslov koji je pravo porodično blago, sa kojim mogu da se podiče.

I ne zaboravlja da naglasi da ne bi uspeo bez velike podrške supruge Smiljke. Zahvalan je i Udruženju Srba u Rumuniji i crkvenim velikodostojnicima i sveštenicima, kao i brojnim pojedincima koji su ga podržali.

Rodoslov ove porodice, koja je u pretprošlom veku iz sela Kozlovac kod Pančeva preselila u Veliki Bečkerek, nema slavnih ličnosti, već se tu smenjuju vredni banatski paori i domaćice, tek jedna čuvena babica i po koji pravoslavni sveštenik. Ali njegov značaj veliki je iz više razloga, pored ostalog i zbog podsećanja na davno iščezla lična imena, koja danas zvuče krajnje neobično, gotovo nestvarno.

– Tu su muška imena Dabiža, Kalenik, Safir, Lepomir, Safir, Teofan, Sofronij, Pahomir, Evstatije, Zdeslav… Ni ženska nisu ništa manje neobična za ovo vreme, kao Đermanka, Karanfila, Ubavka, Porfirija, Đelvasija, Kalenija, Pavelina, Oljina i druga – nabraja Srđan, koji je u saradnji sa Istorijskim arhivom Zrenjanina svoj rodoslov izlagao u salonu ove ustanove, pa su sugrađani mogli da se neposredno upoznaju sa njegovim poduhvatom.

Pre toga rodoslov je bio izložen i u zrenjaninskom hramu Vavedenja Presvete Bogorodice, u ulici Cara Dušana. A Srđan je spreman da ga stavi na uvid javnosti kad god za to bude prilike, jer takav rodoslov nemaju obične, narodske porodice, već samo plemićke i kraljevske.

– Ovim poduhvatom odužio sam se svojim precima, ali sam mnogo učinio i za svoje potomke. Ako neko drugi, podstaknut mojim primerom, krene u portragu za korenima svoje porodice, to će biti još jedna nagrada za moj trud – zaključuje Srđan.