Torbalon naše sugrađanke Radmile biće zvaničan brend festivala u Beču
Sociološkinja Radmila Trebovac iz Zrenjanina dizajnirala je Torbalon, torbu napravljenu od plastičnog balona za vodu, kao kreativan i duhovit osvrt na višedecenijski problem Zrenjanina sa vodom za piće i podsetnik da to pitanje još uvek nije rešeno. Torbalon će ove godine biti zvaničan brend festivala „Wienwoche“, koji se održava u septembru u Beču. To znači […]
Sociološkinja Radmila Trebovac iz Zrenjanina dizajnirala je Torbalon, torbu napravljenu od plastičnog balona za vodu, kao kreativan i duhovit osvrt na višedecenijski problem Zrenjanina sa vodom za piće i podsetnik da to pitanje još uvek nije rešeno. Torbalon će ove godine biti zvaničan brend festivala „Wienwoche“, koji se održava u septembru u Beču. To znači da će se umesto dosadašnjih promo cegera, na festivalu deliti upravo Torbaloni.
– Reč je o festivalu koji spaja aktivizam i kreativne prakse različitih formata. Tema ovogodišnjeg festivala jeste „Ekologija radničke klase“. Prema rečima urednice festivala, umetnice Jelene Micić, radnička klasa to jest slojevi društva sa najnižim primanjima su oni na čijim se radnim i životnim okolnostima najbolje ogledaju negativni efekti prelamanja ekologije i ekonomije – priča Radmila Trebovac za portal zrenjaninski.com.
Osim na ovom festivalu, Torbalon će u isto vreme biti predstavljen i na Vienna Design Week-u.
PROČITAJTE JOŠ: Kristina Vukov se bavi izradom jedinstvenih heklanih igračaka (Foto)
– I dok za festival pravimo standardnu, uniformnu verziju u ovogodišnjim bojama festivala, za Design Week pripremamo jedan sasvim drugačiji model. Poigraćemo se sa materijalima koji bi plastici trebalo da daju ekskluzivnost. Osmisli smo model u čijoj izradi nam pomažu naše sugrađanke, sestre Berkesel, poznate po svojim originalnim tašnama – ističe Radmila.
Pored Torbalona, biće predstavljen i sat izrađen od plastičnog čepa sa balona za vodu i kožnih kaiševa. Na čepu je ispisan broj 157.680. Toliko se, naime, dobije kada se 18 godina, koliko je voda iz gradskog vodovoda u Zrenjaninu zabranjena za piće i spremanje hrane, pretvori u sate, ako godinu uvek računate sa 365 dana.
– I to je, po nama, jedino vreme koje je u Zrenjaninu relevantno. Šest ujutru, tri popodne ili deset uveče, u ovom gradu su potpuno nevažni – naglašava naša sagovornica.
Kako Zrenjaninci kuvaju kafu
Na pitanje kako je došla na ideju da dizajnira Torbalon, Radmila odgovara da su ona i njen suprug Nikola Trebovac svojevremeno počeli da snimaju kratke skečeve u kojima se bave pitanjem zrenjaninske vode.
– Na primer, snimimo buđenje u kišno jutro i ja zamolim Nikolu da mi skuva kafu kako bih lakše ustala iz kreveta. Onda on izađe u dvorište i stoji na kiši sa džezvom, čeka da se napuni. Nazovemo to „Kako Zrenjaninci kuvaju kafu“ i objavimo na našoj Instagram stranici „Cirkuzzzanti“. Pokušavali smo da se kreativno i duhovito osvrnemo na ovaj naš višedecenijski problem, a da opet svako malo podsetimo da to pitanje nije rešeno – kaže Radmila.
Jednog dana je bila umorna i ljuta od tegljenja balona s vodom iz prodavnice. Pomislila je (opet konzumentski) kako to da joj se u životu nije desilo da nosi naokolo Birkin tašnu, a ne tu vodom natankovanu plastiku.
– Pa sam počela da razmišljam o balonima s vodom kao autohtonim zrenjaninskim tašnama. Onda sam pomislila na svu tu plastiku koju gomilamo i šta bismo kreativno s njom mogli da uradimo. Tako sam došla na ideju torbe od balona za vodu tj. Torbalona koji bi bio autentičan zrenjaninski suvenir – otkriva ona.
Ona dodaje da je iz nekog razloga oduvek bila očarana „duffel bag“ modelom torbe. Zato je i Torbalon napravila upravo u tom maniru.
– Nikola je umirao od smeha, ali je sve to zdušno podržao i počeo sa mnom da ih pravi. Torbalon je krajem 2021. osvojio drugu nagradu na konkursu „Angažovanje građana ka cirkularnoj ekonomiji“ u organizaciji CIREKON-a. I simpatije svih koji su se do sada sa njim sreli. Torbalon se može dobiti u zamenu za balon pun kupovne vode. Ili više balona, ako tako želite. Prikupljeni baloni se doniraju onim sugrađanima koji nisu u mogućnosti da kupuju vodu – objašnjava Radmila.
Jednog popodneva se prerušila u zebru
Ova sociološkinja je, inače, građanskim aktivizom zvanično počela da se bavi pre godinu dana. Kaže da joj je zasmetalo što na izlasku iz naselja u kome živi postoji saobraćajni znak koji ukazuje na pešački prelaz, ali je „zebra“ davno izbledela sa kolovoza. Vozači motornih vozila bi taj znak redovno prenebregnuli i pešacima uskraćivali prvenstvo prelaska ulice. Primetila je da i sama, kada sedi za volanom, zaboravi da na tom mestu pešaci imaju prednost, upravo zato što nema iscrtane „zebre“ da joj na to skrene pažnju.
– Zato sam se jednog popodneva prerušila u životinju zebru. Obukla sam pantalone sa zebrastim printom i iscrtala lice crno-belim talasastim šarama. Ponela sam transparent na kome je pisalo „Ćao, ja sam zebra!“ i zaustavljala vozače na pomenutom mestu. Govorila bih im „Ćao, ja sam zebra! Možda nisi znao ili znala da ovde živim, jer nisam icrtana po putu. Ali sad kad znaš, zastani ponekad da mi se javiš. A za to vreme pešaci mogu neometano da pređu ulicu.“ Reakcija je bilo različitih, ali većinom pozitivnih. Moj suprug je sve vreme foto dokumentovao akciju, a reakcije prijatelja i poznanika na društvenim mrežama su bile lepe. Nakon nedelju dana, a zahvaljujući brzom angažmanu Nataše Nedić iz Mesne zajednice „Bolnica – Berbersko“, zebra je iscrtana – priseća se sagovornica portala zrenjaninski.com.
Ona napominje da joj se čini da se aktivizmom bavi mnogo duže. Kao i većina drugih, samo što to možda ne doživljavaju na takav način.
– Svaki put kada ukažeš na nešto što ti smeta i imaš inicijativu da to promeniš – u domaćinstvu, porodici, prijateljskim ili partnerskim odnosima – to je aktivizam, jer želiš da tebi i onima do kojih ti je stalo bude bolje – smatra ona.
Ovaj život je često jedan veliki cirkus
Inače, ona i njen suprug su oformili aktivističku grupu „Cirkuzzzanti“. Nazvali su je tako jer im se čini da je ovaj život koji svi zajedno živimo često jedan veliki cirkus. Cirkus u kome bi ona i Nikola želeli da nastupaju jednom nedeljno sa nekom novom idejom ili aktivnošću. Ali to nije uvek moguće.
– Kapitalizam je nezaustavljiv i kondiciono spreman da nas pregazi već u prvom metru trke. Ljudi rade po dva posla samo da bi imali redovne obroke i redovno plaćali račune. U ono malo slobodnog vremena, čovek želi da uživa. A onda shvati da mora da radi još malo više da bi uživao onako kako mu je kapitalizam predstavio uživanje – čisto konzumentski, a ne aktivistički. I sami još uvek nismo u potpunosti izašli iz tog obrasca funkcionisanja. Pored društvenih okolnosti u kojima živimo, na aktivizam nas je najviše podstakla naša komšinica Nataša Eremić. Ona je i u osmoj deceniji života redovno obilazila nadležne ustanove i ukazivala na probleme sa kojima se naselje u kome živimo suočava. Od aktivizma je napravila naviku koje se dosledno pridržavala – navodi Radmila Trebovac.
Prema njenom mišljenju, aktivizam treba vratiti u svako domaćinstvo. Da to postane zajednička navika svih njegovih članova.
Pratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu
– Čovek često pomisli „Lepo je to, ali nemam ja vremena. A i kao da će zbog mog pojedinačnog zalaganja išta da se promeni!“ A promeniće se. Makar sitnice poput jednog pešačkog prelaza. Život čine male stvari. I sasvim je dovoljno da svako uradi po malo. Videli smo koliko dobre i važne stvari se dešavaju kad mnogo nas pošalje po jednu ili dve poruke na humanitarni broj. Treba se samo malo drugačije organizovati. Dok izlistaš društvene mreže, pogledaš neku seriju, eto to je već vreme koje se moglo uložiti u bavljenje nekim problematičnim pitanjem iz svog neposrednog okruženja – zaključuje Radmila Trebovac.
Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.
Bravo Radmila! <3