Strahinja Katić je grad zamenio selom kako bi uzgajao živinu (Foto)

Za Strahinju Katića uopšte nije bilo pitanje gde će provesti život. Bilo je pitanje samo kada će se to desiti.

– Odrastao sam u stanu, ali sam svako leto provodio kod dede i babe u Aradcu. Maštao sam kako ću, kad porastem, živeti upravo u ovom selu. Želja mi se ostvarila pre godinu dana, kada smo uspeli da prikupimo novac za kupovinu kuće. Kuća je bila poprilično zapuštena, niko u njoj nije živeo sedam godina, a dvorište se nije videlo od korova. Mojoj verenici Marti i meni to nije smetalo i od avgusta prošle godine do danas uspeli smo da od kuće, koja se nalazi skoro na kraju sela, napravimo naš mali raj – započinje svoju „seosku priču“ 32-godišnji Strahinja Katić, novopečeni meštanin Aradca.

A Strahinji su kuća i veliko dvorište bili potrebni za još jednu njegovu veliku ljubav, a to je uzgoj živine.

– Kokoške volim od detinjstva. To što je hranim iz ruke, a onda ona snese jaje, još kao klinca me je impresioniralo. I, evo, sada imam 20 kokošaka, rase crni australorp i amrok, četiri patke i dve guske, osam malih morki, nekoliko zečeva… – nabraja Strahinja.

Pročitajte još: Pilot Nikola Đuričko, otac slavnog glumca, rado je viđen gost na aerodromu

Svu živinu Strahinja i Marta othranili su od jednodnevnih pilića. Nisu baš svi ispali kako je zamislio.

– Prodaju mi pače kao rasu koju tražim, ispadne nešto drugo, ali nije važno. Još učim i naučiću. Hranimo ih travom. Proletos smo brali maslačak, bokvicu, blitvu, hranili ih iz ruke. Nisam još siguran da li će mi uzgoj živine biti hobi ili posao, videćemo gde će da nas odvede ovaj početak. Ali, jako smo srećni ovde – kaže Strahinja Katić.

Želi da napravi jedno održivo domaćinstvo

Morke je Strahinja „zapatio“ i iz ljubavi, ali i da mu pomognu u zasnivanju organske proizvodnje. Morke, naime, kako kaže Strahinja, „čvakaju“ bube, krpelje, teraju pacove, zmije… Problem je samo da ne odlete, jer spavaju na drveću, ali, kaže, savetovali su mu da ih drži sa ostalom živinom, pa će naučiti gde im je kuća. Kad je uzimao morčiće, pitao je komšiju ima li nešto protiv.

– Morke se strašno deru na sve što procene da im je opasnost. Komšija kaže, ma nek se deru, nema veze. Želim da napravim svoja jata, kao što želim i da sam uzgajam hranu. Da napravim jedno održivo domaćinstvo. Rasad paradajza sam uzgojio iz semena. Kažu mi drugari, kupi rasad na pijaci. Moj je odgovor – zašto, hoću da vidim mogu li sam da ga proizvedem. I sam imam 40 strukova u bašti. Pre neki dan smo prvi put jeli spanać iz naše bašte, na jesen ćemo imati svoja jaja. Kud ćeš većeg zadovoljstva – ističe naš sagovornik.

Planirao i venčanje da organizuje u selu

Strahinja je radio u gradu, ali je sticajem srećnih okolnosti našao posao u selu. Preostaje mu još da se oženi. Hteo je i da to obavi u selu.

– Zakazali smo venčanje za 22. avgust, ali mi u selu rekoše da je matičar tada na godišnjem odmoru. Izgleda da ćemo morati da to obavimo u gradu – dodaje Strahinja.

Kad završi posao u prepodnevnoj smeni, Strahinja jedva čeka da stigne u svoje aradačko dvorište i zaokupi se živinom.

– Za ovu godinu sam svoje carstvo živine popunio, ali za dogodine već imam planove, pa ćemo videti – završava svoju priču o povratku na selo Strahinja Katić.

Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.