Slobodan Milanović nam se javio iz Berlina i ispričao jednu nostalgičnu priču
Ponosni smo na to što nas u velikom broju čitaju Zrenjaninci, stanovnici srednjeg Banata, Beograđani i Novosađani, na to što nas čitaju širom Srbije, a posebno smo ponosni na to što nas čitaju naši bivši sugrađani rasuti širom sveta. Zanimljivo je mnogima to što pišemo, iako godinama pa i decenijama ne žive ovde. I […]
Ponosni smo na to što nas u velikom broju čitaju Zrenjaninci, stanovnici srednjeg Banata, Beograđani i Novosađani, na to što nas čitaju širom Srbije, a posebno smo ponosni na to što nas čitaju naši bivši sugrađani rasuti širom sveta. Zanimljivo je mnogima to što pišemo, iako godinama pa i decenijama ne žive ovde.
I tako nam se nedavno iz Berlina javio naš bivši sugrađanin Slobodan Milanović. Kaže, čita nas redovno i samo nas, jer ga i dalje zanima šta se dešava u gradu u kom je proveo mladost, a to na portalu zrenjaninski.com može da sazna.
PROČITAJTE JOŠ: Zahvaljujući Branislavu Frencu čuvena Bečkerečka ćuprija se vratila u grad (Foto)
Njemu je zanimljivo ono što mi pišemo sada, a nama je bilo interesantno kako je izgledao Zrenjanin u vreme njegove mladosti i školovanja. I evo njegove priče.
U „Centralu“ dobio odlično obrazovanje
Slobodan Milanović je iz Elemira. Tamo je završio osnovnu školu, a onda dve godine ugostiteljske škole u Zrenjaninu.
– Godine 1967. sam upisao ugostiteljsku školu, koja je bila u dvorištu tadašnjeg hotela „Central“. Jedne nedelje smo imali teoriju, a druge praksu, i to u restoranu ili kuhinji. Učionice su bile u dvorištu, a kabinet u kom smo učili o posluživanju gostiju se nalazio na spratu. Upisivana su tri odeljenja, jedno mešovito i po jedno muško i žensko. Ukupno je bilo sedam nastavnika. „Central“ je tih godina, osim što je bio hotel, imao restoran i pivnicu, a leti i baštu – priča Slobodan Milanović za portal zrenjaninski.com.
Tek je kasnije, kaže Slobodan, shvatio kako je u školi i na praksi u „Centralu“ dobio odlično obrazovanje. Radio je u kafani „Grmeč“, pa u novobečejskom „Jadranu“ i na kraju u novosadskom „Putniku“. I to u njegovo zlatno vreme.
– U „Putniku“ su nastupali najpopularniji muzičari u to vreme – Minja Sovilj, Rista Milovanović, Stevan Zarić, a na tvrđavi Janika Balaž. Publika je bila jako dobra. Zanimljivo je da se u to vreme nije svirala narodna muzika kakvu je mi znamo. Nije bilo dozvoljeno. Možda tek pred kraj večeri. Ali su zato posle ponoći u baru nastupale striptizete – seća se Slobodan novosadskih dana.
Odlučio da ode u Nemačku
U jednom trenutku, on je sa još dvojicom kolega odlučio da ode u Nemačku.
Kliknite na ovaj link i zapratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu
– Piše mi u diplomi srednje škole da nisam položio nemački, a život me je baš tamo odveo. Naravno da sam ga brzo naučio. Do penzije sam radio u jako dobrim restoranima, jedno vreme imao i svoj. U njemu sam pripremao novu nemačku kuhinju, jer nisam želeo ono „Balkan gril“. Upoznao sam i služio mnogo poznatih ljudi. Jedno vreme sam radio u kuhinji Teniskog kluba u Berlinu u koji je dolazio i Boris Beker. Bio je ljubazan gost i dao mi napojnicu pet maraka. Sutradan je to izašlo u novinama. Moj život je sada u Nemačkoj, u penziji sam i putujem po svetu. U Srbiju i Zrenjanin dolazim sve ređe. Ipak, interesuje me šta se dešava i zato vaš portal redovno čitam. I nekad me podsetite na neka lepa vremena – završava Slobodan Milanović.
Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.