Rada Novakov je vukovac, maturant generacije, fudbalski sudija, a izrađuje i predmete od drveta

Ovaj mladić iz Tomaševca bio je vukovac u Osnovnoj školi „Mladost“ u rodnom selu, postigao je skroz odličan uspeh i u Elektrotehničkoj i građevinskoj školi „Nikola Tesla“ u Zrenjaninu i ovih dana je u Domu učenika srednjih škola „Angelina Kojić Gina“ proglašen za maturanta generacije.

Rada Novakov je, takođe, fudbalski sudija, a u svojoj kućnoj radionici bavi se i izradom predmeta od drveta. Ukratko – momak za primer.

PROČITAJTE JOŠ: Hajnalka Kovač i kinesko slikarstvo: Njeni radovi oduševili publiku u Kini

– Trenutno sam fokusiran na to da uspešno položim maturski ispit i da upišem Mašinski fakultet u Beogradu. Završio sam IT smer u srednjoj školi, ali sam tokom ove četiri godine školovanja shvatio da bih mnogo produktivniji bio na nekom drugom polju – kaže na početku razgovora za portal zrenjaninski.com Rada Novakov.

Naš mladi sagovornik bio je stanar srednjoškolskog internata. Kaže da će život u njemu pamtiti po dobrom druženju, pravim prijateljima koje je stekao i pravilima koja su morala da se poštuju u domu, a koja su ga izgradila kao ličnost.

– Ta pravila su podrazumevala poštovanje autoriteta, odnosno vaspitača, ali i pridržavanje kućnog reda. Takođe, navikao sam se na samostalan život. Iako sam u domu imao obezbeđenu hranu i smeštaj, u neku ruku sam morao sam o sebi da se staram. Tako da je to isto jedno lepo iskustvo – objašnjava Rada.

Poslednje dve godine ljubitelji najvažnije sporedne stvari na svetu mogli su često da ga vide na fudbalskom terenu, i to u ulozi arbitra. Deli pravdu na utakmicama Područne fudbalske lige Zrenjanin.

– Za poziv fudbalskog sudije zainteresovao sam se pre otprilike tri godine. Poželeo sam da se oprobam u toj ulozi, pošto volim fudbal, sport generalno, i to mi je bio način da se bavim nekom fizičkom aktivnošću. Završio sam obuku za fudbalskog sudiju i u proleće naredne godine počeo da sudim – ističe Rada Novakov.

Debitovao je kao pomoćni sudija na meču A lige Fudbalskog saveza grada Zrenjanina između istoimenih klubova – Mladosti iz Belog Blata i Lukićeva. Ubrzo se na travnatom terenu pojavio i u ulozi glavnog sudije. Bila je to utakmica odigrana na Motelu Šumica, između Proletera 2006 iz Zrenjanina i Sloge iz Jarkovca.

– Ne mogu da kažem da nisam imao tremu, pošto sam osećao jednu dozu odgovornosti. Nije bilo lako, ali sam izdržao – naglašava ovaj mladić.

Kaže da mu je poziv fudbalskog sudije doneo puno pozitivnih stvari u životu. Pre svega rad na sopstvenom karakteru.

– Pomogao mi je da budem istrajniji i smireniji, da ne podležem lako pritiscima. Osim toga, doneo mi je nebrojena poznanstva, kako među ostalim sudijama, sportskim radnicima i fudbalerima, tako i među njihovim roditeljima, prijateljima, navijačima takođe. Nije mali broj ljudi koje sam upoznao preko fudbala i sa kojima sam i sada u kontaktu. Neki od najboljih prijatelja su takođe fudbalski arbitri – ističe Rada i dodaje da je uvek bilo i negativnih stvari, prvenstveno teških reči upućenih od strane navijača, kao i nemilih situacija sa igračima i trenerima, ali da se trudi da se na njih ne obazire.

S obzirom na to da voli sport, a da potiče iz militarskog sela koje čuva od zaborava banatske šore, pitali smo ga da li igra ovu igru nalik američkom bejzbolu.

– Tako nešto da se ne proba, a da ste iz Tomaševca, naravno da ne dolazi u obzir. Drugari i ja smo imali ekipu Čoke, kako glasi naziv našeg dela sela, i takmičili smo se na Svetskom prvenstvu u banatskim šorama, u juniorskoj konkurenciji. To je obeležilo moje detinjstvo i život na selu. I sada se, svakog Uskrsa, okupljamo i tradicionalno igramo banatske šore, onako za našu dušu. Okupe se dve ekipe iz sela, ponekad dođu i rivali iz susednog Orlovata – priča Rada.

Kliknite na ovaj link i zapratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu

I za kraj, dotakli smo se i njegovog hobija – izrade predmeta od drveta. Ističe da je odmalena voleo nešto da seče, struže i pravi. Što god, samo da su mu ruke uposlene.

– Za vreme korone imao sam više slobodnog vremena, pa sam na internetu istraživao šta bih sve mogao da pravim. Počelo je sa policama koje baš i nisu bile reprezentativne, a u međuvremenu sam opremio svoju kućnu radionicu i kupio dosta novog alata. Sada izrađujem čiviluke, police i mnoge druge predmete od drveta, i mogu reći da mi ide od ruke – završava razgovor Rada Novakov, vukovac i svestrani mladić iz Tomaševca.