Priča o jednoj dolmi: Čas života u vojvođanskoj ravnici

Tiho teče reka Tisa i sa sobom valja mulj,

Prika Dule ribu peca i veliki kvasi žulj.

Mnogo je godina prošlo, a i Tisom mnogo vode proteklo, kada sam dobio poziv od mog prike da pođemo u branje pečuraka prostranim poljima od Aradca prema Tisi. Nepreglednim poljima sa obe strane puta vide se stada ovaca i krda goveda. Stali smo tu negde po strani i mom priki Duletu se vratiše sećanja iz nekih davnih vremena. Nepogrešivo je znao kome koje stado ili krdo pripada. Ali u jednom trenu reče: „Ovde sam pre više godina skrenuo sa svojim jugićem. Bio je sumrak, a nije mi bio cilj da berem pečurke. Saputnica mi je bila moja, kako tada, tako i danas, najvoljenija! Siđosmo niz nasip i krenusmo da punimo kese pečurkama.

„Pojma nemaš kako se zove ovaj pravac niz čiju smo stranu sišli“, pita moj prika Dule i zagonetno se smeška! Kapiram da odgovor neće biti nekakva „ešarpa“ ili sličan pojam iz topografije. Ajde Dulence, veli moja malenkost, izbaci rešenje na videlo!

D O L M A

Nikad čuo, priznajem. „Pa mi smo ti ovde po mnogo čemu poznati, pa i po nazivima nasipa! Gledaj, u nedogled se pružaju, to ti je mrtva straža Aradca i Zrenjanina. Ne može više jogunasto-bahata Tisa da radi šta joj je po volji. Dobro, pojave se neke bare, ali ako dobro vidiš i to ima svoje zašto.“

I stvarno, dugonoge, graciozne, bele i prelepe rode igraju igru sa okruglo-debeljuškastim žabama! Ne mogu da verujem još jednom nestvarnom dešavanju. Na nebeskom plavetnilu iznad nas je u toku čas letenja! Klinci uče tajne kako leteti i biti elegantan, a istovremeno videti žabce u bezbroj bara. Lepo se čuje kako „nastavnici“ lupanjem svojih kljunova galame na svoju dečurliju. Da, sve je to moguće kad dolme obezbeđuju mir i spokoj od voda trenutno mirne i spokojne Tise. I odjednom shvatam da me je prika doveo, ne na branje pečuraka, već na čas života u ravnici.

Pročitajte još: Dušan Juvanin ima jednu od najvrednijih kolekcija fotografija i dokumenata

U ravnicama zaštićenim tim, za mene „čudnim“ nazivima, DOLME, odvija se zahvaljujući potrebama čoveka život vredan toga da učitelji ili nastavnici prirode i društva (ako taj predmet još postoji) dovedu svoje đake na „grbe“ ovih zaštitnika od Tisinih voda i uče ih kako se odvija život. Da, upravo tu na dohvat pogleda koji mora da se podigne sa ekrana savremenih čuda tehnike!

Na kraju sam dužan da zrenjaninskim domaćicama ukažem na jednu važnu činjenicu: „Da, moje dame, postoji i recept za vaše bogate trpeze pod imenom DOLMA“! Ali o tome drugi put!

Puno pozdrava svima koji šetate od Zrenjanina do Aradca po dolmama uz Tisu!

Slobodan G. Perović

Novi Beograd

Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.