PREVEO NA NEMAČKI I OBJAVIO BAKIN BANATSKI KUVAR
BEČ – Zrenjaninac Aleksandar Saša Urošević već nekoliko decenija živi u Beču. U Zrenjaninu je živeo samo 10 godina, onda se sa roditeljima preselio u Minhen, a na studije etnologije došao u Beč i, eto, tu i ostao. Specijalizovao se u oblasti primitivizma i istorije kulture, a tema njegove disertacije je „Primitivizam moderne umetnosti“. Danas u […]
BEČ – Zrenjaninac Aleksandar Saša Urošević već nekoliko decenija živi u Beču. U Zrenjaninu je živeo samo 10 godina, onda se sa roditeljima preselio u Minhen, a na studije etnologije došao u Beč i, eto, tu i ostao. Specijalizovao se u oblasti primitivizma i istorije kulture, a tema njegove disertacije je „Primitivizam moderne umetnosti“.
Danas u Beču, predaje, piše, prevodi… Na nemački je preveo pozorišne komade Biljane Srbljanović „Supermarket“ i „Voz“ za izdavačku kuću „Henschel“ iz Berlina. Objavio je nekoliko knjiga – „Gruzijski princip“, „Od peščanika do kompjutera“ (o jednoj raskrsnici u Beču),“Husarske krofne i damski kaprici – Bakin banatski kuvar“ i „More mrtvih brodova – reportaža“. Povod za razgovor su upravo ove dve poslednje knjige.
– „Husarske krofne i damski kaprici – Bakin banatski kuvar“ knjiga je koja je doživela dva izdanja. Otkud to da se bavite receptima?
Ideja za knjigu je nastala slučajno. Fotokopirao sam svesku sa receptima moje bake i njenim divnim rukopisom za jednog ujaka i tetku. Tom prilikom sam počeo da čitam njene zabeleške pune prelepih etnoloških detalja i izraza, koji su već odavno izašli iz mode. Moram da naglasim da je moja baka sa očeve strane, Aurelia Urošević, odrasla trojezično, na srpskom, mađarskom i nemačkom, kao uostalom i ja. Odjednom sam imao ideju, da o tome napišem jednu knjigu, to jest komentar o svakom receptu posebno, njegovoj istoriji, zašto se tako zove, odakle potiče i tako dalje. Dakle, kulturnu istoriju svakog zapisanog recepta, ukupno 136. Radi se samo o slatkišima, tortama, kolačima, kiflama… Svaki recept je dobio jedan komentar, sa listom literature, jer sam za to puno podataka tražio u arhivama i starim kuvarima.
Knjiga se tako može čitati i kao kuvar (recepti su objašnjeni i mogu da se naprave), kao istorija pripreme kolača u Banatu (sa etnološkim i istorijskim podacima i objašnjenjima) i kao životna priča jedne kuvarice (moje bake, koja je ovde samo jedan primer od mnogih mogućih banatskih baka). Knjiga je ilustrovana starim fotografijama i razglednicama iz zbirke moje bake. Recepte je baka Aurelia pisala na mađarskom i nemačkom.
– I druga baka Vam je bila inspiracija?
Ideja za knjigu „More mrtvih brodova – reportaža“ nastala je prilikom čitanja dnevnika moje druge bake, Terezije Lazar, koja je 1967. pošla sama iz Zrenjanina u 63. godini kao jedina žena na jednom teretnom brodu iz Rijeke za Akru, glavni grad Gane. Njen dnevnik je pun opisa mora, broda i gradova, koje je videla, aktuelnih događaja (rat za Bijafru, puč u Gani), ali i prelepih momenata kao na primer, kada je na Obali Slonovače morala da plače od sreće! Hteo sam da objavim njen prokomentarisan dnevnik, ali sam onda pomislio da to mogu da uradim samo tako što ću i sam krenuti na putovanje. Našao sam jedan teretni brod, koji je iz Hamburga krenuo za zapadnu Afriku – istom maršrutom. Već posle nekoliko dana sam shvatio da je moje putovanje tako neverovatno uzbudljivo, da moram prvo da napišem o tome jednu knjigu, pa tek onda o putovanju moje bake.
Knjiga je puna zanimljivosti i uzbudljivosti. Ispred Lagosa u Nigeriji su nas napali pirati. Tamo se nalazi jedno ogromno brodsko groblje – ja sam ga nazvao „more mrtvih brodova“ – kroz koje mora da se prođe. Krijumčari i pirati koriste napuštene olupine kao skrovišta. Druga opasna situacija je bila na Obali Slonovače, gde je kratko pre našeg dolaska, izbio građanski rat.
Od dnevnika moje bake koja mi je uvek pričala o Africi i otvorila oči za neobične zemlje, egzotične boje i mirise, nisam odustao. To je moj sledeći projekat.
Knjige Saše Uroševića mogu da čitaju samo oni koji govore nemački, na srpski nisu prevedene. Možda ova priča nekog podstakne da ih prevede i objavi i na srpskom.
Za kraj, Saša nam poklanja recept jednog od omiljenih bakinih, ali i njegovih kolača – domino kocke.
Domino kocke po receptu Aurelie Urošević:
Potrebno je: 14 deka putera, 21 deka brašna, 2 kašike šećera, malo vanilije, 3 režnja čokolade, 2 žumanceta, nešto soka od limuna i kore od limuna dobro pomešati u jednoj činiji, oklagijom istegliti i lepo ispeći. Za to vreme 2 belanceta i 15 deka šećera izlupati, premazati na ispečen kolač i još kratko sušiti u rerni. Kada je kolač gotov, iseći na kocke i sa tačkama od čokolade ukrasiti kao domino kocke.