Poslastičarnica „Sport“ 70 godina u centru grada, a ovako je sve počelo
Poslastičarstvo, prema zvaničnoj klasifikaciji, spada u stare zanate. Nekada su poslastičari, osim sladoleda i kolača, pravili i bombone, alve, kretoše, a najveći deo onoga što je iz „slatkih radionica“ izlazilo, radilo se ručno. Sa ručno pravljenim poslasticama počela je pre više decenija i zrenjaninska poslastičarnica „Sport“. Ove godine, poslastičarnica „Sport“ obeležiće lep jubilej. Na […]
Podeli vest:
Poslastičarstvo, prema zvaničnoj klasifikaciji, spada u stare zanate. Nekada su poslastičari, osim sladoleda i kolača, pravili i bombone, alve, kretoše, a najveći deo onoga što je iz „slatkih radionica“ izlazilo, radilo se ručno. Sa ručno pravljenim poslasticama počela je pre više decenija i zrenjaninska poslastičarnica „Sport“.
Ove godine, poslastičarnica „Sport“ obeležiće lep jubilej. Na istom mestu, u ulici Kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića, „Sport“ radi već 70 godina.
PROČITAJTE JOŠ: Porodična zanatska radnja “Moj šešir” napravi ono što filmadžije zamisle
Poslastičarstvo je, što mnogi ne znaju, na svojim počecima zahtevalo mnogo fizičkog, teškog rada. Kako je to bilo, na osnovu priče svojih roditelja, ali i ličnog iskustva iz detinjstva, za portal zrenjaninski.com govori Dželal Haliti, druga generacija čuvene zrenjaninske poslastičarske porodice Haliti.
– Moj otac i stric bili su poslastičari, ali bili su i bozadžije, što se vodilo kao poseban zanat. To su bili ljudi koji su pravili bozu, nekada omiljeno bezalkoholno orijentalno piće – priča Dželal Haliti.
Boza se pravi od kukuruznog brašna, belog brašna i vode. U određenoj srazmeri se pomeša i kuva, i po sedam – osam sati.
– To je težak ručni rad, koji zahteva jednu prostoriju samo za to. Zrenjaninci su kod nas pili bozu, limunadu, a voleli su i takozvani „špricer“ – pomešanu bozu i limunadu – priseća se Dželal, kog Zrenjaninci znaju po nadimku Đele.
Po led za sladoled išli u zrenjaninsku pivaru
Ručno su se pravile i bombone, ratluk, alve… Sve to je zahtevalo mnogo ručnog, a vrlo često i teškog fizičkog rada.
– Sećam se kako su sladoled pravili moji roditelji. Prvo ujutru idu u tadašnju pivaru, odakle donesu led u specijalnim posudama. Onda se kreće u mešanje sladoleda, koje traje dva i po sata, a led se tanko struže i ubacuje. Kad je stigla struja, sve je bilo lakše, ali mi i danas sladoled pravimo po istoj recepturi i za isto vreme, odnosno dva i po sata – kaže Đele.
Danas su veliki deo posla preuzele mašine, pa je poslastičarstvo postalo malo lakši posao. A kako je to nekad bilo svedoče priče i sačuvane stare fotografije.
Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.
Podeli vest:
