PIVO SE VEĆ VEKOVIMA TOČI U NAŠEM GRADU!

ZRENJANIN – Grad na Begeju još davne 1745. godine, među prvima u širem regionu, svrstao se u gradove u kojima je krenula pivarska proizvodnja.

Zbog toga je sasvim prirodno da u našem gradu postoji lepa tradicija i u ispijanju i konzumaciji piva, kao i organizovanju manifestacija u kojima je pivo u gro planu. Jedan od takvih događaja sledi nam 14. i 15. jula, u Kino bašti, u centru Zrenjanina, gde će biti održan Petrovgradski Rock ’n Beer Fest, u organizaciji Lion pub-a, prvog pravog paba u gradu, kao i štamparije i marketing kuće „Diginet“, uz pokroviteljstvo PerSu marketa i njihovog brenda „Petrovgradska kobasica“.

Na festivalu će publika moći, osim u dobroj svirci, da uživa u pedesetak vrsta piva, od onih najpoznatijih svetskih, do proizvoda koje nudi domaća craft scena.

Pivo će se u petak, 14. jula, piti uz svirku grupa Bitange, Mortal kombat i Deca loših muzičara, a u subotu, 15. jula, uz bendove Satelit, Atheist rap i Đura i Mornari.

Ulaznice se mogu kupiti u Lion pub-u, Summer Lion pub-u na Gradskom bazenu, ili na dan festivala na ulazu u Kino baštu. Dvodnevna karta košta 500 dinara, a ulaznica za jedan dan 300 dinara.

A da se malo podsetimo pivskih početaka u našeg gradu, o čemu za portal zrenjaninski.com, piše istoričarka Nada Boroš:

„Nemački zanatlija, pivar Sebastijan Krajcajzer otvorio je prvu pivaru u Velikom Bečkereku, koja je počela da toči pivo 1. novembra 1745. godine. Preduzimljivi pivar uspeo je da dobije dozvolu za proizvodnju i točenje piva od Dvorske komore uz godišnji zakup od 150 forinti. Kako mu je i proizvodnja i prodaja dobro išla Krajcajzer je već sledeće, 1746 godine, rešio da izgradi novu, savremeniju pivaru sa većim proizvodnim kapacitetom. Nova zgrada pivare izgrađena je na istom mestu gde je i danas. Novoinstalirani savremeni uređaji za proizvodnju piva bili su na nivou poznatih proizvođača iz Nemačke, Češke i Austije.

Pivo je bilo dobrog kvaliteta, voda je za prozvodnju uzimana iz Begeja, a ostale sirovine obezbeđivala su imanja u okruženja Velikog Bečkereka. Zbog velike potražnje piva, i grad je želeo da ima veće koristi te je podigao kameralni birt, ili gradsku kafanu, nedaleko od Pivare, na mestu gde se danas nalazi zgrada suda. Pored piva koje se točilo, u ovom birtu prodavana su i druga pića, ali se na njih plaćala visoka gradska taksa.

Kako se veoma obogatio kao zakupac, Krajcajzer je kupio dve pivare i to u Pančevu i Zemunu, ali je i dalje ulagao velika sredstva u Velikobečkerečku. Celo dvorište pivare bilo je pretvoreno u park a u njemu je izgrađena otvorena terasa, odnosno pivnica, što je predstavljalo novinu za tadašnje vreme. Tu se točilo sveže proizvedeno pivo i svirala muzika u kojoj je građanstvo Velikog Bečkereka uživalo. Posebno je bilo lepo nedeljom u popodnevnim satima, kada se tu okupljala omladina na igrankama.

Gradska uprava je sve do 1871. godine izdavala pivaru u zakup. Tada se pojavljuju teškoće oko osavremenjavanja proizvodnje, jer su zakupci slabo u nju ulagali. Zbog toga je grad odlučio da je proda. U periodu od dvadeset godina pivara je tri puta menjala vlasnika. A onda je Roža Ferenc, Velikobečkerečku pivaru, 1891. godine, prodao Lazaru Dunđerskom iz Srbobrana, jednom od najbogatijih veleposednika i industrijalaca u Vojvodini, za 75.000 forinti.

Od tada pivara doživljava novi prepored i postaje jedna od najprestižnih pivara. Tokom svog dugog postojanja, bez obzira na ekonomske, političke i svojinske promene pivara nikada nije prestajala sa radom, sve do prvih godina 21. veka, kada je, nažalost, na nju stavljen katanac. Ostala je samo uspomena na „Zrenjaninsko svetlo“, legendarni crni „Porter“ i neprevaziđeni „Tut gut“, odnosno kasnije „Euro malc“…