NOVI PODUHVAT NEPOKOLEBLJIVE DEVOJKE: MILICA ISPUNILA ŽIVOTNI SAN (FOTO)
ZRENJANIN – Padobranski skok novi je podvig mlade devojke iz Zrenjanina Milice Knežević, koja je posle teške povrede već sedmu godinu u invalidskim kolicima, zbog oduzetosti donjih ekstremiteta. To je, međutim, ne ometa da bude hiperaktivna i ambiciozna, da uvek iznova kreće u poduhvate vredne divljenja. Hrabra Milica odavno mašta o padobranstvu, a iznenada je […]
ZRENJANIN – Padobranski skok novi je podvig mlade devojke iz Zrenjanina Milice Knežević, koja je posle teške povrede već sedmu godinu u invalidskim kolicima, zbog oduzetosti donjih ekstremiteta. To je, međutim, ne ometa da bude hiperaktivna i ambiciozna, da uvek iznova kreće u poduhvate vredne divljenja.
Hrabra Milica odavno mašta o padobranstvu, a iznenada je iskrsla prilika, koju je ona oberučke prihvatila.
– Sa padobranskim ekspertom Slobodanom Markovićem prijatelj sam na Fejsbuku i kontaktirala sam ga sa pitanjem da li su nekada radili skokove sa osobama sa invaliditetom, jer mi je to odavno želja. Zahvaljujući njemu i angažovanju još nekoliko divnih ljudi praktično smo sve realizovali za dan i po. Ispunila sam svoju veliku želju – govori Milica, dan posle skoka koji je organizovan na aerodromu Lisičji jarak.
– Nije bilo ni treme, niti straha, ali je bilo mnogo adrenalina i predivan doživljaj, koji ću svakako pokušati da ponovim – kaže Milica.
U tome će je podržati i čovek koji je sa njom izveo tandem skok, Slobodan Marković, inače sekretar u padobranskom klubu „Grifon“ iz Beograda.
– Bili smo maksimalno oprezni jer Milica nema kontrolu u donjim ekstremitetima, ali smo skok izveli uspešno uz patent našeg zemljaka, Zrenjaninca Pavla Milenovića, koji je konstruisao pantalone za bezbedan skok uz pomoć instruktora, Sve je prošlo bez problema, a ona je pokazala velku hrabrost i prisebnost – kaže Slobodan.
Milica i on skakali su iz „Cesne 182“, aviona privredne avijacije, koji im je ustupila JAT privredna avijacija, u čijem je posedu taj vazduhoplov. Pored Aleksandra Stefanovića, direktora, i Jona Kadarjana, šef pilota u toj firmi, ona se zahvaljuje i Padobranskom klubu „Feniks“ (tandem padobran i vazdušno snimanje), Borisu Vukadinoviću – Mravu, direktoru, i Milanu Todoroviću – Milančetu, vazdušnom snimatelju, zatim LowLand Custom (specijalne pantalone za obezbeđivanje donjih ekstremiteta) i direktoru Pavlu Milenoviću – Paji, pa Padobranskom klubu „Srebrni zmaj“ (zemaljska podrška) na čelu sa Ivanom Nikolićem, i na kraju Padobranskom klubu „Grifon“ (tandem skok) i Slobodanu Markoviću – Bobi, tandem instruktoru.
Svoj doprinos dali su i Saša Prošić, koji je obezbedio prevoz, i Ljiljana Knežević, kako Milica kaže – najbolja mama na svetu.
Ovo nije prvi podvig Milice, koja je 2009. godine imala saobraćajnu nesreću u kojoj je ostala potpuno paralizovana od vrata na dole, sa prognozom da će ostatak života provesti u krevetu i minimalnim šansama da će pomerati bilo koji deo tela. Mlada devojka nije se na to obazirala, mnogo i uporno je radila na svom oporavku, pomerajući iznova granice mogućeg. Pored terapija i vežbi, uspela je da se bavi ronjenjem i stonim tenisom, da slika i izrađuje razne predmete, počela je ponovo da pliva u bazenu. Oprobala se i u veslanju, u kajaku, plesu u kolicima, igrala je ragbi u kolicima i probala parasejling, o čemu piše na svom blogu „Izaberi da živiš“. A nakon boravka u Americi, gde je program u rehabilitacionom centru dao odlične rezultate, zauzela se da u Zrenjaninu otvori sličan centar, i za to je pridobila podršku lokalne samouprave. Ona već radi na nalaženju pogodne lokacije, gde bi se te aktivnosti odvijale.
Uz sve to, ova uporna devojka radi i na svom obrazovanju. Ona je padobranskim skokom nagradila sebe za uspešno završenu prvu godinu studija na Tehničkom fakultetu „Mihajlo Pupin“ u Zrenjaninu, na kojem studira softversko inženjerstvo. I to sa prosekom ocena 10!
– Sebi sam zacrtala kao cilj da završim studije informatike, i nisam pristala da me u naumu spreči činjenica što sam vezana za invalidska kolica. Bilo je problema, jer osim pristupa prizemlju fakulteta za više spratove nema lifta niti načina da se dospe invalidskim kolicima, ali bila sam uporna i ja i moje kolege koje su mi pomagali. Zbog toga ću nastaviti da se zalažem da se na fakultetu konačno ugradi lift koji bi bio od pomoći ne samo meni, već i drugim kolegama koji su u invalidskim kolicima. A ove godine se upisao i jedan takav student iz Banatskog Dvora i mislim da će sada na fakultetu morati da rešavaju gorući problem nesmetanog pristupa i osobama sa invaliditetom – kaže Milica.