NIKOLA ĐURIČKO ZA PORTAL „ZRENJANINSKI“: Slobodan Milošević je i dalje živ!

Zrenjaninska publika je ove nedelje, po drugi put, u razmaku od nekoliko godina, imala priliku da u Narodnom pozorištu „Toša Jovanović“ pogleda predstavu „Ubiti Zorana Đinđića“, u režiji Zlatka Pakovića. Jednu od uloga u ovom gorkom političkom kabareu tumači Nikola Đuričko koji u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu priprema novi pozorišni komad – „Slučajnu smrt jednog anarhiste“ Darija Foa, u režiji Maje Maletković. Premijera drame italijanskog nobelovca očekuje se u aprilu, a osim Đurička, u njoj igraju i Nikola Rakočević, Bojan Dimitrijević, Miloš Samolov, Marta Bjelica i Joakim Tasić. Portal „Zrenjaninski“ je razgovarao sa Nikolom Đuričkom.

– Kakve su reakcije domaće publike bile tokom prvih izvođenja predstave „Ubiti Zorana Đinđića“, pre nekoliko godina, a kakve su sada? Da li je publika u međuvremenu postala indiferentna?

Ne mogu da sudim o publici. Publika i mi zajedno pravimo određenu atmosferu tokom izvođenja predstave i ona nekada bude burnija, nekada manje burna. Ono što mene uvek fascinira kada igram u Zrenjaninu jeste čarobna pozorišna sala i njena akustika. Povremeno nastupamo u nepozorišnim prostorima, tako da je uživanje bilo boraviti ovde.

– Koliko je teško danas kroz ovakve pozorišne predstave i uopšte kroz kulturu animirati ljude u Srbiji?

To je dosta teško pitanje. Stvarno ne znam. Ima interesovanja za kulturu, to je sigurno, jer gde god da odemo i gde postoje neki kulturni sadržaji, ima i određene publike. Sad, da li je to pomodno, da li je to u trendu, ne bih mogao da odgovorim. A kakav je uticaj na mlade? Mislim da je i to pitanje. Mladima je kultura skrajnuta, nije učinjeno ništa da bi im bila zanimljiva. Pažnju im odvlače razne druge stvari. Nadam se da će i ponuda da se popravi, pa će i više gledalaca da dolazi u pozorište.

– „Ubiti Zorana Đinđića“ u pojedinim segmentima prerasta u lutkarsku predstavu. Da li smo i mi nečije lutke?

Na sceni sklapamo lutku, starog dobrog Slobu. Ranije je to u predstavi izgledalo kao nemoguća situacija, a danas Slobodan Milošević i dalje funkcioniše.

– Takođe, u predstavi se govori o „privatizaciji Aleje velikana“. Jesmo li privatizovali kulturu?

Veliko je pitanje da li bi kultura trebalo da bude privatizovana ili ne. Neka kultura uvek mora da bude donirana. Jednostavno, jedno društvo mora da ima Narodni muzej. Da li on donosi profit ili ne, drugo je pitanje. To je pitanje nekih drugih vrednosti koje nisu materijalne i koje ovo društvo takođe mora da ceni.