Nenad Ris iz Srpske Crnje jedan je od retkih preostalih banatskih kovača

Nenad Ris iz Srpske Crnje jedan je od poslednjih kovača u srednjem Banatu. Ovaj zanat, koji po zvaničnoj klasifikaciji spada u stare zanate, i bez kog se nekad nije mogao zamisliti život na ovim prostorima, skoro da je pred izumiranjem. Ni Nenad nije planirao da bude kovač, ali ga je život naterao da se bavi tim poslom.

Naime, Nenad je dve decenije radio u Zemljoradničkoj zadruzi „Jakšićevo“, a kada je ona propala dobro mu je došlo znanje koje je stekao u radionici.

PROČITAJTE JOŠ: Mart je pravi mesec za servis klima uređaja, stručnjaci objašnjavaju i zašto

– Radio sam u zadruzi dvadesetak godina i od starih majstora, bravara, najviše od Ljube Zebića, učio sam i kovački zanat. Kovanje me je jako zainteresovalo, pa sam polako počeo da prikupljam alat za svoju kovačku radionicu. Kad je zadruga propala, već sam imao opremljenu radionicu i dovoljno znanja da počnem samostalno da radim – priča Nenad Ris za portal zrenjaninski.com.

Najponosniji na svoj rad na crkvenoj ogradi

Najvažniju alatku, mehanički čekić, Nenad je napravio sam.

– U zadruzi smo imali mehanički čekić koji je bio star 70 godina, a bio je napravljen u nekadašnjoj livnici „Radijator“ iz Zrenjanina, onom starom pogonu, koji takođe više ne postoji. Prosto me je opčinjavala ta mašina, pa sam proučavao kako je napravljena. Nabavljao sam delove, nešto kupovao na otpadu, nešto skidao sa traktora, sa fijakera, i potpuno samouk napravio sam svoj mehanički čekić koji me odlično služi – kaže naš sagovornik.

PROČITAJTE JOŠ: Meksikanac Jorge u Zrenjaninu: Kakav dan sam imao u tom gradu! (Video)

Danas Nenad u svojoj kovačkoj radionici iskuje poneki raonik, špartač, napravi šrafove za kotarke, šupe… Najponosniji je na svoj rad na ogradi za portu u crkvi u Aleksandrovu.

– Trebalo je iskovati 1.200 šiljaka. To nije lak posao, ugrejati, udarati… Još nisam završio sve, omela me je korona, ali sam ponosan što je moj sin, student, da bi mi pomogao, iskovao više od 100 šiljaka – ističe Ris.

Potkivanjem konja, što je nekada bio posao kovača i potkivača, Nenad se nije bavio.

– Prvo, nema konja. U Srpskoj Crnji mogu se nabrojati na prste jedne ruke. A drugo, to je vrlo osetljiv posao. Ako promašiš, konju nanosiš veliku bol, to nisam mogao – objašnjava Nenad.

Pratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu

Ovaj banatski kovač ponosno čuva kovačku vatru, a da li će je i sačuvati za naslednika, to je teško reći.

– Danas samo od kovačkog posla ne može da se živi. Ja radim i druge majstorske poslove, a bavim se i ratarstvom. Moj sin Dejan, iako je student na poljoprivrednom fakultetu, smer voćarstvo, dosta je naučio od mene. Interesuje ga radionica, stalno je u njoj. Ali, od toga sigurno neće živeti. Dobro je da zna zanat za sebe. A mladima ovo što ja radim nije zanimljivo, tako da nisam siguran koliko će još postojati zanat sa tako lepim imenom, kovač i potkivač – završava Nenad Ris.

Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.