LEONTINA VUKOMANOVIĆ ZA PORTAL „ZRENJANINSKI“: Slobodan Bursać je bio moj profesor

Hor „Čarolija“, zajedno sa Leontinom Vukomanović i televizijskom legendom Minjom Subotom, u nedelju, svim posetiocima Aviv Parka Zrenjanin prirediće sjajan koncert i dobru zabavu. Kako je to uvek slučaj kada nastupaju „Čarolijanci“, poznate melodije dečjih pesama uz koje su rasle mnoge generacije, ispuniće publiku dobrom energijom, uz poziv da im se pridruže uz igru i pesmu.

Portal „Zrenjaninski“, uoči koncerta, donosi ekskluzivni intervju sa Leontinom Vukomanović, osnivačicom hora i našom proslavljenom pevačicom i autorkom.

Veliko interesovanje Zrenjaninaca za nastup Hora „Čarolija“ već je i ranije zabeleženo, i to ne samo dece već i starijih koji uživaju uz njihovo pevanje. „Čarolijanci“ na svojim nastupima pevaju velike dečje hitove, ali je posebno zanimljivo da izvode i numere stranih, pop izvođača sa naročitom zrelošću i nadarenošću. Smemo li da otkrijemo, bar deo repertoara koji nas očekuje u nedelju i dodatno zainteresujemo Zrenjanince da se za vikend obavezno prošetaju do Aviv Parka?

Hor „Čarolija“ pre svega dolazi sa Minjom Subotom, i želja nam je da gledamo osmehe na dečjim licima, ali i sjaj u oku roditelja, jer će se uz naš repertoar i oni vratiti u detinjstvo, kroz pesme sa kojima su odrastali – „Deca su ukras sveta“, „Razbole se lisica“ i dr. „Čarolija“ standardno na repertoaru ima pop – rok hitove osamdesetih, u življem ritmu, a takođe ćemo imati i dva iznenađenja.

Zrenjanin voli da se pohvali time da je Grad horova, s obzirom na to da su našem gradu zrenjaninski horovi svojevremeno donosili brojne nagrade sa međunarodnih festivala, a iz njih su kasnije potekli i talentovani solisti. Skoro je održan i sada već tradicionalni Horski festival. Da li uspevate da pratite ovu manifestaciju i možemo li vas očekivati na nekoj narednoj?

Slobodan Bursać je bio moj profesor Vokalne tehnike na FMU, i učio nas je da je horska praksa neuporedivo važnije učilo od predavanja i knjiga. Nažalost, nisam u prilici da ispratim vašu manifestaciju, svakako bih se radovala da jesam.

Čini se da je „Čarolija“ imala veoma važnu ulogu u popularizaciji horskog pevanja, naročito kod dece, a zajedno sa tim i postavila nove standarde u načinu izvođenja i izbora numera, to više nisu isključivo ozbiljne kompozicije, niti samo dečja muzika. Da li je tačno da su „Čarolijanci“ približili horove široj publici i ponovo im doneli slavu?

Moji autorski afiniteti nikada nisu bili seriozni, pa su i moje dečje pesme isključivo bile moderne, sa aranžmanskim stilovima koji su u današnjem duhu vremena, uz instrumentalnu pratnju. Tako je još od ’91.godine, kada sam na poziv pokojnog Ace Koraća počela da komponujem za dečje festivale, i te pesme i danas pevaju deca („Više nisam malo dete“, „Sanjajte“ itd). Hor „Čarolija“ možda i zbog takvog modernog pristupa, ima bolju zastupljenost i veću primenljivost, a zbog moje karijere i veću medijsku zastupljenost od drugih, talentovanih i vrednih mališana i njihovih pedagoga, ali ipak mislim da smo svi zajedno zaslužni što nam deca pevaju i druže se na najbolji mogući način kroz horsko muziciranje.

Radeći sa decom na ovom muzičkom projektu, kakvo je Vaše iskustvo, jesu li kulturne vrednosti dece i omladine promenjene u odnosu na ranije generacije, da li se u tom smislu održava željeni nivo?

Moje iskustvo nije radosno, priznajem. Ukus publike se iskvario, čujem i šta moja deca slušaju u školi, na ekskurzijama, rođendanima, i nije mi dobro. Nikada se nećemo vratiti na nivo sedamdesetih i osamdesetih godina, nažalost.

Deo javnosti upozorava da danas kod nas ne postoje kvalitetni televizijski zabavni i obrazovni programi za decu, slažete li se sa tim i šta je po Vašem mišljenju ono što nedostaje?

Nedostaje jasna i čvrsta kulturna politika države, fond časova umetnosti i sporta u osnovnoj školi i plan programa za nastavu tih predmeta, podsticaj za angažovane nastavnike na sekcijama i aktivnostima van škole, zaštita kulturnog nasleđa u medijima, sad bismo mogli da nabrajamo do sutra. Televizijski zabavni program je samo vrh ledenog brega i ne može promeniti sliku jednog društva, on se kreira kao posledica. Dakle, kad budete imali konzumente zabavnog i obrazovnog programa za decu, imaćete i program.

Koji su budući planovi Hora „Čarolija“?

Mi spadamo u kategoriju takozvanih šou horova. Mi se zabavljamo na sceni i zabavljamo druge, a ako nam baš zadaju temu i traže od nas da izvedemo nešto van tog repertoara, mi to uradimo sa lakoćom, ali takve numere nisu sastavni deo našeg programa. Planova nemamo, jer i bez njih godišnje izađemo na stotinu nastupa (toliki nam je prosek svih ovih deset godina, koliko postojimo).

Kao članica žirija na dečjem muzičkom takmičenju, svedočite o postojanju velikog broja nadarene dece. Kako ih savetujete da usmeravaju svoj talenat?

Moji saveti odnose se kako na interpretativne zadatke, tako i na psihološki aspekt dečjeg „ogoljivanja“ pred publikom i TV-ekranima. Savetujem ih da ostanu deca, da se ne šminkaju kao odrasli, da uče školu, da gledaju širu perspektivu u svemu što ih „snalazi“, uvek ih pitam – „Šta želiš sa tim dalje“? Ukoliko nemaju cilj, svaki rad je uzaludan.

Aleksandra Lukić Golijanin