Koji su filmovi snimani u srednjem Banatu?

Filmadžije su često znale da pohrle ka srednjem Banatu, gde je svojevremeno snimljen čitav niz domaćih filmskih i serijskih ostvarenja.

Među poslednjima na banatskim prostranstvima boravila je ekipa filma „Konji vrani“, predvođena našim poznatim glumcem i producentom Ljubišom Samardžićem. Tako je pre više godina u jednom od najmanjih sela zrenjaninske opštine – Tarašu – sve vrvilo ne samo od seljaka koji su ubirali letinu, već i od glumaca i statista koji su tu snimali nekoliko scena za potrebe „Konja vranih“, filma etiketiranog kao drugi nastavak dela „Jesen stiže, Dunjo moja“.

Zahvaljujući filmadžijama proradila je i čuvena taraška skela. Tome su se posebno obradovali poljoprivrednici, koji bi, inače, svu letinu sa bačke strane, gde Tarašani imaju najplodnije oranice, umesto skelom morali da vuku okolnim putem dugim četrdesetak kilometara, bedemom preko Žabaljskog mosta.

To je bio drugi put da Samardžić i njegova ekipa snimaju u Tarašu, pošto je nekoliko scena i za prvo ostvarenje ovekovečeno u ovom naseljenom mestu. A, među profesionalnim glumcima svoje mesto na velikom platnu tada nađoše i dva brata blizanca iz Taraša, koji se prezivaju Marinkov. Naturščici su glumili ono što im se dogodilo i u stvarnom životu. Naime, oni su bili oženjeni istom ženom i ona im je rodila, prvo jednom pa drugom, čak devetoro dece. Ta storija preneta je na film.

Zrenjanin je bio domaćin timu „Hadersfilda“. Nastao prema dramskom tekstu Zrenjaninca Uglješe Šajtinca, „Hadersfild“ je režirao mladi reditelj Ivan Živković. Ovo je bio prvi projekat producentske kuće „Eye to eye“, iza koje stoje glumci Goran Šušljik i Nebojša Glogovac. Oni u filmu tumače i glavne role. Osim njih dvojice, u „Hadersfildu“ glume i Josif Tatić, Vojin Ćetković, Jelisaveta Seka Sabljić, a u epizodnoj ulozi pojavljuje se i Miki Manojlović.

Sama radnja zbiva se u gradu na Begeju, zbog čega je i snimanje, posle Beograda, nastavljeno upravo ovde, tačnije u stambenom objektu u naselju „Mala Amerika“. Pred kraj, scene je u prostorijama regionalnog radija „Zrenjanin“ snimio i Miki Manojlović, koji je tada, iako je bio u gužvi oko realizacije novog projekta čuvenog reditelja Emira Kusturice, našao slobodnog vremena da svojim pojavljivanjem u „Hadersfildu“ podrži mladu ekipu okupljenu oko ovog naslova.

Onomad je i žitelje Jaše Tomića obradovala vest da će njihovo selo, još neoporavljeno od katastrofalnih poplava, posetiti režiser Goran Paskaljević, tvorac ostvarenja „Bure baruta“, „Tango argentino“, „Vreme čuda“, „Varljivo leto ’68“ i drugih. Obojene crnim humorom, pet priča, iz kojih je sastavljen film „Optimisti“, delom snimljen u pomenutom selu u sečanjskoj opštini, govore o vremenu u kojem se prožimaju očajanje i nada, stvarni i lažni optimizam, fikcija i stvarnost. U svakoj od tih priča pojavljuje se Lazar Ristovski, pa i u onoj koja se upravo bavi poplavama u Jaši Tomiću.

Uz Ristovskog, u „Optimistima“ glume i Slavko Štimac, Dragan Nikolić, Tihomir Arsić, Petar Božović, Dragan Jovanović i mnoga druga poznata imena domaće sedme umetnosti.

Koordinatorka radne grupe i jedan od statista u „Optimistima“ Veselinka Plahin ispričala je da je Paskaljević mesec dana posle strahovitih poplava koje su zadesile Jašu Tomić posetio ovo selo, te se tada odlučio da jednu priču iz svog omnibusa posveti baš toj prolećnoj nesreći.

– Snimanje „Optimista“ u našem mestu trajalo je tri dana. U njemu je učestvovalo preko stotinu statista. Gledao je Goran Paskaljević da malo uposli te ljude, da nešto zarade, pa je svim angažovanim statistima platio po 1.000 dinara – otkrila je Plahinova.

Ovim se Jaša Tomić ponovo našla na filmskoj traci, jer nije bilo prvi put da se u njemu snima neki domaći filmski projekat. Podsetimo da su svojevremeno u Jaši snimani i „Osma ofanziva“, „Veliki transport“, kao i pojedini kadrovi „Skupljača perja“.

U zrenjaninskom hotelu „Vojvodina“ odseli su svojevremeno i Nikola Kojo i Ivana Mihić, tumači glavnih uloga u trileru „Mehanizam“ reditelja Đorđa Milosavljevića. Ova brutalna filmska storija, u kojoj ne manjka ubistava, snimana je na lokacijama u okolini Zrenjanina, kao i u Farkaždinu. Sukob između nevinosti i zla najkraća je definicija lajtmotiva filma, koji je Milosavljević snimio posle „Točkova“.

Priča se događa jednog zimskog dana u zabačenoj provinciji. Mlada učiteljica (Mihić) ide u Farkaždin, gde je dobila posao posle šest godina čekanja. Drugi glavni lik (Andrej Šepetkovski) je sličan njoj. Vraća se iz rata u kojem, ustvari, nije ni učestovao jer je već prvog dana ranjen i proveo je u bolnici osam meseci. Njih dvoje uleću u mrežu koju oko njih plete plaćeni ubica (Kojo). U epizodnim ulogama pojavljuju se i Zrenjaninci. Milan Radu tumači pumpadžiju, a glumac Dragan Đorđević lažnog sajdžiju.

I melenačke vetrenjače oprobale su se kao „filmski glumci“. Ispod njihovih krila odmarao se berberin Šaca, u filmu „Pop Ćira i pop Spira“, nastalog prema istoimenoj komediji Stevana Sremca. Ušle su, takođe, i u italijanski film „Stepa“, snimljen davne 1960. godine.